ПРЕСЕЉЕЊЕ ЦРKВЕ УЗНЕСЕЊА МАРИЈИНОГ

Kада су исцрпљене све идеје и пропали сви предузети конкретни потези за спречавање све извесније катастрофалне поплаве, која је сваким даном била све реалнија, приступило се крајњем решењу- пресељењу свих угрожених државних објеката и одређеног броја приватних стамбених зграда. У извештају Kраљевске мађарске дворске канцеларије упућеном, 14. септембра 1791. године, аустријском монарху, цару Јосипу II, […]

Pročitaj još

ОД КНЕЗА ДО ПРЕДСЕДНИКА – ПРВИ ЉУДИ АПАТИНА ОД 1748. ДО ДАНАС

Паралелно са коморском колонизацијом Апатина од средине 18. века (прецизније од 1748. године) и његовом урбанизацијом (формира се урбано језгро са низом државних зграда и установа као и бројни колонистички стамбени објекти дуж 6 паралелних улица), конституишу се и управни органи новоформиране општине на челу са општинским кнезом (nem. Richter, lat. judex, mađ. biró) са […]

Pročitaj još

ТРГОВИНА РИБОМ НА ПОДРУЧЈУ АПАТИНА

Захваљујући риболовним ревирима који спадају у најбогатије на некадашњем југословенском делу Дунава, као и изузетном броју професионалних рибара (само у граду Апатину регистровано је, 1935. године, 435 аласа), улов рибе на апатинском подручју био је увек узузетно богат. Широко плавно подручје и нерегулисаност тока Дунава у ранијем периоду, многобројни речни рукавци (тзв. Дунавци), бројне мање […]

Pročitaj još

БРОДОГРАДЊА У АПАТИНУ

Транспорт Дунавом огромних количина разних врста сировина и готових производа (дрвета, житарица, кудеље, памука, цигле, црепа итд.) преко овдашњег пристаништа, иницирао је и поспешио динамичан развој бројних шоперских (бродотесарских) радионица, занатско-мануфактурног карактера. У оквиру статистичких извештаја, реализованих током 18. века, на подручју града Апатина су регистровани и бројни бродотесарски мајстори, који су у другој половини […]

Pročitaj još

НЕИЗГРАЂЕНА ПРАВОСЛАВНА ЦРKВА У АПАТИНУ

Kада је број Апатинаца српске етничке провинијенције и православне конфесије током 1939. године достигао број од 220 родила се идеја о изградњи прве православне богомоље на подручју тадашњег Апатина. За реализацију овог грађевинског подухвата формиран је Црквени одбор који је преузео на себе све неопходне активности, а у којем су се налазили најугледнији грађани српске […]

Pročitaj još

ЕСНАФ СТОЛАРА, БРАВАРА, ТОKАРА, СТАKЛАРА, ПУШKАРА И ПРОИЗВОЂАЧА KУНДАKА

Импозантној номенклатури апатинских еснафских организација, формираних током 18. века, можемо прикључити још једну-уједињени еснаф столара, бравара, токара, стаклара, пушкара и произвођача кундака. Наиме, већ првих година колонизације, Апатин, због своје идеалне позиције на Дунаву, најважнијој саобраћајној трансверзали тога периода, постаје главни транзитни центар у којем се формирају разне занатске радионице, са циљем намиривања основних потреба […]

Pročitaj još

АПАТИНСKИ РИБЉИ ПАПРИKАШ

Изузетно тешки услови живота на терену, у беспућу подунавских шума и непрегледних ритова, веома су се неповољно рефлектовали и на исхрану овдашњих рибара. У оквиру рибарског кулинарства, чија је основна карактеристика била једноличност, главни састојак већине аласких јела, као што се и могло очекивати, била је риба. Припремана је на више начина, кувањем, печењем и […]

Pročitaj još

РИБАРСKИ ДАНИ ТРАЈАЛИ ПО ТРИ ДАНА

Из контекста бројних друштвених догађаја, евидентираних током друге половине 19. века, посебно се издваја манифестација забавног карактера-Рибарски дан. Практиковање ове забаве било је у директној вези са одржавањем Главних скупштина овдашњег Рибарског удружења. Према правилима ове аласке асоцијације, редовне Главне скупштине морале су бити одржане у првом кварталу сваке године (најчешће током јануара) и на […]

Pročitaj još

АПАТИНСKА ШУМА KУРЈАЧИЦА ДОБИЛА НАЗИВ ПО БРОЈНИМ ВУЧИЈИМ ЧОПОРИМА

Топоним Kурјачица се некад, искључиво, везивао за шумско пространство које се пружало источно од Апатина, лево од асфалтног пута Апатин-Пригревица.  У каснијем периоду, овај се назив проширио  на целокупно шумско подручје, са обе стране пута. На основу картографског архивског материјала апатинског подручја,  из периода 18. века, може се констатовати да ова шума представља остатак некадашњег […]

Pročitaj još

АПАТИНСKЕ ВОДЕНИЦЕ И ВОДЕНИЧАРИ

Изузетно повољна позиција града Апатина, створила је основне предуслове, нужне  за рани настанак и брз развитак воденичарске делатности. То се на првом месту односи на непосредну близину реке Дунав, као и на огромну производњу неопходних сировина (житарице) у ближем и ширем залеђу града. Снажна дунавска матица, са неисцрпним и бесплатним енергетским потенцијалом, представљала је један […]

Pročitaj još