РИБАРСKИ ДАНИ ТРАЈАЛИ ПО ТРИ ДАНА

APATIN DRUŠTVO RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Из контекста бројних друштвених догађаја, евидентираних током друге половине 19. века, посебно се издваја манифестација забавног карактера-Рибарски дан. Практиковање ове забаве било је у директној вези са одржавањем Главних скупштина овдашњег Рибарског удружења. Према правилима ове аласке асоцијације, редовне Главне скупштине морале су бити одржане у првом кварталу сваке године (најчешће током јануара) и на њима се, након трогодишњег мандата, бирало ново или потврђивало старо руководство. У појединим ситуацијама, када се нису могла усагласити супротстављена мишљења, ове седнице су попримале драматичан ток и завршавале се физичким обрачунима појединих учесника (нпр. у Панчеву су рибари на састанке често доносили и весла са којима су се, током оштријих дискусија, здушно тукли). Након официјелног дела Скупштине, организован је и забавни део, чије је временско трајање варирало, од једног до три дана.

Први, хронолошки најстарији подаци, који се односе на организовање ове манифестације, забележени су у архивским документима, 27. јануара 1880. године. Наиме, тог дана, апатински рибари су организовали и одржали Рибарски дан у оквиру гостионице Фудерер (представљала је седиште Рибарског еснафа, а у каснијем периоду и Рибарског удружења-данас ресторан Шаран), а чији су просторни капацитети у потпуности одговарали потребама великог броја присутних гостију. Забава је трајала само један дан, уз учешће 400 особа(рибара, њихових супруга и других гостију).

Следећи, регистровани Рибарски дан, одржан је, тј. почео је 24. јануара 1884. године, и за разлику од претходног, трајао је знатно дуже-три дана и три ноћи. Оваква ситуација је у знатној мери захтевала изузетну физичку кондицију присутних гостију, али пошто су рибари били у питању, то није представљало нарочит проблем, јер је сама природа њихове професије захтевала константан и изузетно тежак физички ангажман. Уместо гостионице Фудерер, уобичајене за све рибарске активности оваквог карактера, у овом конкретном случају коришћене су просторије хотела Линдмајер (после је на тој локацији изграђен хотел Шефер, који после Другог светског рата, постаје, хотел Војводина), које су том приликом прихватиле 500 гостију. Сваки рибарски пар (рибар и његова супруга) морао је платити котизацију у висини 3 форинте и 20 крајцара. Kако је ово била вишедневна забава и јеловник је био адекватан ситуацији, тако да је обухватао више различитих јела, од који је један кулинарски специјалитет био неизоставан-рибљи паприкаш (без обзира што је обавезно био заступљен и у свакодневном аласком кулинарском репертоару, приликом дуготрајних боравака на рибарским станицама). Првог дана, на основу, за ову прилику прецизно дефинисаног јеловника, присутним гостима сервирано је јело од гушчетине (гуске, као водене птице биле су, такође, традиционално на менију свих дунавских рибара), док је чувени апатински рибљи паприкаш био резервисан за други дан.

Уз богат гастрономски репертоар, као неизоставно средство за подизање, ионако доброг, расположења, конзумиране су и велике количине вина (рибари су били познати као страсни љубитељи овог пића), тако да је том приликом попијено преко 40 акова (1 аков = 54,4 литре). Kао што је била пракса приликом организовања и других рибарских манифестација свечарског карактера (мајсторске и калфенске „годишњице“) и овом приликом су ангажоване познате музичке капеле, чија је услуга плаћена 20 форинти. Укупни трошкови забаве Рибарски дан, која је играла значајну улогу у животу овдашњих аласа, као и у оквиру целокупног занатлијског сталежа, износили су, у овом случају, 1206 форинти.

Аутор-Томислав Шимуновић