ТОПОНИМ „ЈУНАКОВИЋ“ КОД АПАТИНА

Из дубине прохујалих векова, доспео је до нас још један топоним који захваљујући околностима тренутно спада у категорију, највише коришћених. У питању је топоним Јунаковић, који се преко неколико регистрованих варијанти, данас користи у својој првобитној, изворној форми. Важан писани историјски извор у којем се среће овај топоним потиче из последње деценије 18. века. Наиме, […]

Pročitaj još

ДРУГА ЗАНАТСKА ИЗЛОЖБА У АПАТИНУ

Динамичан и разноврстан развој апатинског занатства у периоду након Првог светског рата, наметао је различите форме деловања апатинског Занатског удружења, што је, између осталог, резултирало још једном великом, пропагандном занатском презентацијом. Kористећи већ стечена искуства на организовању манифестација оваквог карактера, занатлије су, уз подршку општинске администрације, као и ангажовањем многих градских институција и бројних појединаца, […]

Pročitaj još

KАЗУK

Локалитет Kазук је смештен северно од Апатина, и захвата подручје са леве и десне стране Дунава, као и одређену деоницу самог речног тока Сам топоним је турске језичке провенијенције и у буквалном преводу означава дрвени стуб за везивање лађа (тур. казик) Ово индиректно указује на постојање и функционисање одређеног пристаништа, у периоду турске доминације на […]

Pročitaj još

АПАТИНСКИ ГРАДИТЕЉ ВИОЛИНА ФРАНЦ КИНБЕРГ

Изузетно богата традиција производње музичких инструмената у Апатину је настављена и пренета на поље израде гудачких инструмената, али ван граница нашег града. Пресудан утицај још у раном детињству, на Франца Kинберга (Апатин,1920-Чикаго,2002), извршио је произвођач лимених дувачких инструмената Лудвиг Хорн у чију је музичку радионицу често свраћао, и дефинисао његов професионални ангажнан као градитеља виолина. […]

Pročitaj još

АПАТИНСКИ ГРАЂЕВИНАРИ У 18. И ПОЧЕТКОМ 19. ВЕКА

Након катастрофалних поплава, које су у потпуности девастирале велики део грађевинског фонда града, почиње крајем 18. и током првих деценија 19. века, динамичан период формирања новог урбаног дела Апатина. Као и у почетним фазама кололонизације, долази до интензивног ангажовања великог броја, сада већ искусних и у широј регији афирмисаних, чланова еснафа, зидарске, тесарске и кровопокривачке […]

Pročitaj još

ЧЕЛНИ ЉУДИ АПАТИНА ОД 1800 ДО 1944. ГОДИНЕ

Наступајући 19. век, чијим је почетком практично окончан динамичан процес колонизацијје Апатина и решавања бројних проблема које је она наметала, био је пун изазовних и захтевних догађаја, са којима су се суочавали многи од изабраних апатинских општинских кнезова (председници места Апатин). То је период када су ове крајеве, па и сам Апатин, као и током […]

Pročitaj još

РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА – КУЧКА КОД АПАТИНА

Општим топонимом Кучка означава се велики локалитет (налази се северно од Апатина), који је подељен на неколико мањих просторних сегмената: Змајевачка Кучка, Купусинска Кучка, Апатинска Кучка, Јеврејска Кучка и Жидек Кучка. Змајевачка, Купусинска и Апатинска Кучка назване су по насељима у њиховој близини, док је Жидек Кучка добила назив по познатој и богатој апатинској породици […]

Pročitaj još

СЛОБОДАН БУРСАЋ – ЛИЧКИ МОЦАРТ

Међу бројним колонистичким породицама које су, крајем 1945. године, жељезничким композицијама, у потрази за новим завичајем, долазиле у Апатин из попаљене и ратом девастиране Лике, налазили су се и припадници бројних породица Бурсаћа. Међу њима се налазила и породица Милице Бурсаћ (девојачки Ђумић) која је као тридисеттрогодишња ратна удовица са шесторо малолетне деце нашла трајно […]

Pročitaj još

СТАМБЕНИ ОБЈЕКАТ МАЈЕР-ТУРСКИ

Након катастрофалне поплаве 1795, године, североисточно од Апатина се формира нови део града са урбаним језгром, које чине административни, просветни, верски и угоститељски објекти. Истовремено се формира нова главна градска магистрала оријентисана у правцу исток-запад, односно, према црквеном објекту, римокатоличкој цркви Успења девице Марије, официјелно названа Црквена улица. Новонастала улица је резервисана за најимућнији грађански […]

Pročitaj još

АПАТИНСKИ KУЛТУРБУНД

После победе нациста у Немачкој, 1933. године, коју је захватила антијеврејска хистерија, поткрепљена низом донетих расистичких и антисемитских закона, и у Апатину се временом почео осећати све већи утицај нацистичке идеологије и повећавати број њених следбеника. Велики допринос ширењу нацистичке идеологије дао је апатински Kултурбунд, потпомогнут локалним листом “Бачке новине”, који се, захваљујући своме оснивачу […]

Pročitaj još