Рибарска делатност спада у сферу оних људских активности које имају изузетно Bразвијен свет празноверја. Апатински рибари су до те мере били подложни празноверју да су често одустајали од намераваних рибарских активности уколико су се пре тога појавили, по њиховом традиционалном тумачењу, лоши предзнаци. Свака даља активност после појаве лоших предзнака, више није имала смисла, јер […]
Pročitaj još
На основу промене неких детаља у природи, у којој су се због бављења рибарском делатношћу свакодневно налазили и које су због тога могли константно да прате, апатински рибари су доносили прогнозе о будућим хидролошким и метеоролошким приликама. Таква, предвиђања, вероватно позитивно потврђена у пракси, преношена су путем традиције, са старијих на млађе генерације рибара, као […]
Pročitaj još
Према еснафским правилима, занатлијски сталеж се делио на три категорије: ученици (шегрти), помоћници (калфе) и мајстори. Занатлијским ученицима чланство у еснафу је почињало од момента ступања на занат. Уговор о школовању склапан је са њима у седишту еснафа, обично пред старешином цеха или управом, а овом чину су обавезно присуствовали родитељи или старатељи будућег шегрта. […]
Pročitaj još
Рибарски плесови одржавани су недељом увече у сали гостионице “Фудерер” (данас ресторан “Шаран”). Уоколо сале, дуж зидова постављене су дугачке дрвене клупе на којима су седеле рибарске кћери, уз обавезно присуство њихових строгих и брижних мајки. Учешће у овим забавама захтевало је строгу етикецију у опхођењу и облачењу, не само од присутних девојака, које су […]
Pročitaj još
Избијањем Првог светског рата 1914. године, и увлачењем све већег броја држава у ратни вихор, као и интензивирањем ратних операција, општа ситуација у граду се значајно мења. За попуну ратних јединица аустроугарске војске, на подручју града се перманентно врши мобилизација одређених годишта мушког становништва, а као последица ратних дејстава на више фронтова, долази до регрутовања […]
Pročitaj još
Након велике сеобе Срба, 1690. године, на подручју око данашњег Апатина, сукцесивно се формира или ревитализује низ насеља и пустара са српским становништвом: Букченовић, Врањешево, Купусина, Ђурић, Неорић, итд. Насеље Букченовић је било ситуирано на веома повољном положају, дуж уздигнуте терасе изнад рукавца Дунава (потес између данашње шуме “Курјачица” и железничке пруге Апатин-Свилојево). Ова позиција […]
Pročitaj još
Целокупан период шегртовања будућег рибарског мајстора био је изузетно тежак и мукотрпан. То је, пре свега последица дугих боравака на терену, где су, поред тешког и исцрпљујућег целодневног рада који је наметала сама природа рибарске делатности, били веома често изложени суровим метеоролошким условима (рад лети на високим, а зими на изузетно ниским температурама, кишовито или […]
Pročitaj još
Када су напредујући ка Немачкој са коначним циљем, освајањем Берлина и уништавање Трећег рајха, припадници 322 стрељачке дивизије совјетске Црвене армије ушли 27. јануара 1945. године у концентрациони логор Аушвиц Биркенау (Пољска) нису могли да претпоставе какве ужасне призоре ће затећи у њему. Дочекало их је око осам хиљада остављених логораша који су више личили […]
Pročitaj još
Можемо претпоставити да се најранији почеци подизања хришћанских сакралних објеката на апатинском подручју везују за иницијалну христијанизацију ових територија од стране угарског краља Стефана I, који је опатицама из Веспремске долине, 1011. године поклонио неколико овдашњих локалитета, лоцираних уз Дунав. Након изградње бенедиктинске опатије, што поред помоћних зграда за боравак редовника, обавезно подразумева и постојање […]
Pročitaj još
Из дубине прохујалих векова, доспео је до нас још један топоним који захваљујући околностима тренутно спада у категорију, највише коришћених. У питању је топоним Јунаковић, који се преко неколико регистрованих варијанти, данас користи у својој првобитној, изворној форми. Важан писани историјски извор у којем се среће овај топоним потиче из последње деценије 18. века. Наиме, […]
Pročitaj još