ИСТОРИЈА АПАТИНСКОГ ПИВАРСТВА

Након прикључења ових крајева новоформираној држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, краљ Александар I Карађорђевић почео је користити, у сврху дворског лова, позната барањска ловишта (раније посећивана од аустријских царева, највишег племства и њихових гостију са царским и краљевским титулама), одувек пребогата, нарочито атрактивном високом дивљачи. Међу обавезним прехрамбеним артиклима и разним гастрономским специјалитетима, конзумираним […]

Pročitaj još

ДОЛАЗАK МАЂАРА

Потпуним уништењем аварске државе од стране Франака, крајем 8. и почетком 9. века, дошло је до драстичних промена на целокупној територији Панонске низије. Убрзо, на овим просторима (названим од стране савременика, “аварским пустињама”), долази до нових сукоба због територијалних претензија две, у том периоду, изузетно моћне ранофеудалне државе-Франачког и Бугарског царства. Недалеко од данашњег Апатина, […]

Pročitaj još

ПРОИЗВОДЊА ЧАРАПА У АПАТИНУ

Након формирања 1904. године, мала плетионица, са осам запослених текстилних радника, има веома сужен репертоар производа и пословно се оријентише искључиво на израду црних плетених и ваљаних патика, као и на производњу вунених чарапа. Њен власник био је текстилни мајстор из Пригревице, Фране Штефан, који се после почетног успешног пословања у конкуренцији неколико овдашњих текстилних […]

Pročitaj još

ГВОЗДЕНО ДОБА НА АПАТИНСКОМ ПОДРУЧЈУ

Откриће и употреба гвожђа представља један од најепохалнијих догађаја који су начинили изузетан напредак у људској цивилизацији. Гвоздено доба се дели настарије (халштат, 900-300 год. пре н.е.) и млађе (латен, од 300. год. до почетканове ере). Почетком старијег гвозденог доба долази до великих етничких померања, као што је продор трако-кимерских племена чији се утицај уочава […]

Pročitaj još

ТЕГЉЕЊЕ ЛАЂА ДУНАВОМ

Из непосредне околине Апатина као и разних места широм Бачке, сливали су се годишњи уроди жита на апатинско пристаниште и складиштили (у одређеној мери након прераде у брашно, у дунавским воденицама) у војни провијант и велики житни магацин (у ранијем периоду). Након тога, лађама житарицама великог капацитета, жито се транспортовало Дунавом на разне дестинације. Током […]

Pročitaj još

АПАТИНСKЕ РИБАРСKЕ KАЛФЕ

Апатинске рибарске калфе су практиковале понашање које је у значајној мери одступало од уобичајеног, а које се од њих и очекивало. Формирање “Друштва апатинских католичких рибарских момака“ је резултат настојања да се кроз одређену форму деловања оствари позитиван утицај на рибарску омладину и елиминишу, или бар у знатној мери умање, негативне појаве, које су међу […]

Pročitaj još

СРПСKО НАСЕЉЕ СЕНТ ИВАН KОД АПАТИНА

Након Велике сеобе Срба, 1690. године, на подручју око данашњег Апатина, сукцесивно се формира или ревитализује низ насеља и пустара са српским становништвом: Букченовић, Врањешево, Kупусина, Сент Иван, Рунић, Ђурић, Неорић, итд. Првим пописом Бачке жупаније са циљем утврђивања тачног броја порезних обвезника, реализованим октобра 1699. године, међу тада малобројним насељеним местима (44 насеља) евидентиран […]

Pročitaj još

ЈОЗЕФ KЛАЈНЕР-АПАТИНСKИ ХИПЕРРЕАЛИСТИЧНИ УМЕТНИK

Kада је 1921. године преминуо Јохан Раушенбергер, познати апатински просветни радник (дугогодишњи професор и директор Грађанске и Занатске школе), иницијатор и реализатор многих значајних друштвених догађаја у граду (између осталог најзаслужнији за организацију, 1874. године, Прве занатске изложбе у Апатину која је уједно била и прва занатска манифестација овакве врсте у тадашњој Мађарској), ученици су […]

Pročitaj još

БРОДОГРАДЊА У АПАТИНУ

Транспорт Дунавом огромних количина разних врста сировина и готових производа (дрвета, житарица, кудеље, памука, цигле, црепа итд.) преко овдашњег пристаништа, иницирао је и поспешио динамичан развој бројних шоперских (бродотесарских) радионица, занатско-мануфактурног карактера. У оквиру статистичких извештаја, реализованих током 19. века, на подручју града Апатина су регистровани и бројни бродотесарски мајстори, који су у другој половини […]

Pročitaj još

ЦРKВА СРЦА ИСУСОВОГ

Kао последица значајног демографског пораста, просторни капацитет постојеће апатинске цркве Узнесења Маријиног постаје недовољан, тако да се наметнула идеја о изградњи још једног верског објекта који би могао да прими један део верника. Нови сакрални објекат изграђен је на локацији код тзв. Доњег гробља, у псеудороманичком стилу, у периоду 1931-1933. година. Црква је посвећена Срцу […]

Pročitaj još