ЕСНАФ СТОЛАРА, БРАВАРА, ТОKАРА, СТАKЛАРА, ПУШKАРА И ПРОИЗВОЂАЧА KУНДАKА

Импозантној номенклатури апатинских еснафских организација, формираних током 18. века, можемо прикључити још једну-уједињени еснаф столара, бравара, токара, стаклара, пушкара и произвођача кундака. Наиме, већ првих година колонизације, Апатин, због своје идеалне позиције на Дунаву, најважнијој саобраћајној трансверзали тога периода, постаје главни транзитни центар у којем се формирају разне занатске радионице, са циљем намиривања основних потреба […]

Pročitaj još

SRPSKE SEOBE I PRVO NASELJAVANJE APATINA

Postotomanski period Apatina Nakon  serije katastrofalnih poraza turske vojske krajem 17. veka, uz poražene i demoralisane turske trupe, sa područja današnje Bačke  se povlači  i celokupno muslimansko stanovništvo, ostavljajući iza sebe potpuno ispražnjene teritorije (od strane savremenih hroničara sa pravom okarakterisane terminom-terra desolata). Na ovim depopulisanim i ratom potpuno opustošenim prostorima (sa bezbroj devastiranih naselja) […]

Pročitaj još

АПАТИНСKИ РИБЉИ ПАПРИKАШ

Изузетно тешки услови живота на терену, у беспућу подунавских шума и непрегледних ритова, веома су се неповољно рефлектовали и на исхрану овдашњих рибара. У оквиру рибарског кулинарства, чија је основна карактеристика била једноличност, главни састојак већине аласких јела, као што се и могло очекивати, била је риба. Припремана је на више начина, кувањем, печењем и […]

Pročitaj još

НОВА ОПШТИНСKА ЗГРАДА

Током 19. века проблем постојеће, неадекватне општинске куће, константно је присутан и актуелан, а у одређеним моментима и додатно потенциран. Међутим, паралелно са протоком времена постепено се одустајало од једноставног, просторног проширења, тако да је у једном моменту дефинитивно преовладала замисао о изградњи једног, потпуно новог и функционалног грађевинског објекта, на атрактивној локацији. Трансформација почетне […]

Pročitaj još

АПАТИНСКЕ ГРАДСКЕ КУЋЕ У 18. ВЕКУ

Већ на самом почетку коморске колонизације Апатина, половином 18. века, поред бројних стамбених објеката за смештај насељеничких породица, почиње израдња државних зграда (школа, црква, гостионица, месница, разни привредни објекти, итд.) међу којима током, 1751. године, и здање прве општинске куће. Разматрање писане архивске грађе и картографских извора омогућили су прецизно убицирање овог значајног грађевинског објекта […]

Pročitaj još

ЕСНАФ ЦИПЕЛАРА И ЧИЗМАРА

Мајстори ципеларског и чизмарског заната били су регистровани у Апатину већ у оквиру првих званичних статистичких извештаја. Тако је на основу разних пописа реализованих током првих година колонизације, 60-их година XВИИИ века, на подручју варошице Апатин евидентиран већи број ципелара (22 мајстора) и чизмара. До формирања њиховог самосталног еснафа дошло је 1773. године, чиме су […]

Pročitaj još

РИБАРСKИ ДАНИ ТРАЈАЛИ ПО ТРИ ДАНА

Из контекста бројних друштвених догађаја, евидентираних током друге половине 19. века, посебно се издваја манифестација забавног карактера-Рибарски дан. Практиковање ове забаве било је у директној вези са одржавањем Главних скупштина овдашњег Рибарског удружења. Према правилима ове аласке асоцијације, редовне Главне скупштине морале су бити одржане у првом кварталу сваке године (најчешће током јануара) и на […]

Pročitaj još

АПАТИНСКА ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА „АПАТЕKС”

Ово текстилно предузеће, настало од некадашње “Вунопредионе”, функционише, 1950. године, као део текстилне индустрије из Kуле, а као последица нерационалне пословне политике из њега је до маја 1952. године однесено преко 50% основних средстава. После заустављеног процеса ликвидације, наступа нова фаза у пословању и развитку овог значајног сегмента апатинске текстилне индустрије, које од 20. фебруара […]

Pročitaj još

РИБА ИЗ АПАТИНА НА ТРПЕЗАМА АУСТРИЈЕ, ШВАЈЦАРСKЕ, ФРАНЦУСKЕ, РУМУНИЈЕ И НЕМАЧKЕ

Рибарска централа у Апатину Додатни импулс за још интензивнији развитак апатинског рибарства, учињен је 1911. године, оснивањем Рибарске централе. Формирана је као приватна својина аустријског надвојводе Фридриха Хабзбуршког, у чијем  се поседу  налазио велики део Барање, као и плавне површине поред леве дунавске обале. Тада се на дунавској обали подиже неколико дрвених објеката за потребе […]

Pročitaj još

АПАТИНСKА ШУМА KУРЈАЧИЦА ДОБИЛА НАЗИВ ПО БРОЈНИМ ВУЧИЈИМ ЧОПОРИМА

Топоним Kурјачица се некад, искључиво, везивао за шумско пространство које се пружало источно од Апатина, лево од асфалтног пута Апатин-Пригревица.  У каснијем периоду, овај се назив проширио  на целокупно шумско подручје, са обе стране пута. На основу картографског архивског материјала апатинског подручја,  из периода 18. века, може се констатовати да ова шума представља остатак некадашњег […]

Pročitaj još