АПАТИНСКИ БИОСКОПИ

Прве биоскопске представе у Апатину су, у почетку, организоване по угоститељским објектима, кафанама, а први биоскопи су били путујућег карактера. Када је прва филмска пројекција јавно одржана у граду, за сада нема поузданих података, међутим, у списку регистрованих биоскопских радњи које су функционисаке на подручју Апатина се децидно наводи, да је у периоду 1926-1928 година, […]

Pročitaj još

АПАТИНСКА ПОШТАНСКА СЛУЖБА У 18. ВЕКУ

Са хронолошки најстаријим податком који говори о поштанској делатности у Апатину, сусрећемо се 1752. године, тј. већ у првим годинама колонизације. Тако је, у сачуваном документу из наведене године, евидентиран и новчани издатак произашао експедовањем једне писмоносне пошиљке. Писмо је било упућено у Печуј, а цена његове доставе прецизно је назначена и износила је 4 […]

Pročitaj još

КРАЉЕВСКИ ПАР КАРАЂОРЂЕВИЋ-ЉУБИТЕЉИ АПАТИНСКОГ ПИВА

Након прикључења ових крајева новоформираној држави, Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, краљ Александар Први Карађорђевић почео је користити, у сврху дворског лова, позната барањска ловишта (раније посећивана од аустријских царева, највишег племства и њихових гостију са царским и краљевским титулама), одувек пребогата, нарочито атрактивном високом дивљачи. Међу обавезним прехрамбеним артиклима и разним гастрономским специјалитетима, конзумираним […]

Pročitaj još

БУКЧЕНОВИЋ-СРПСКО НАСЕЉЕ ПОРЕД АПАТИНА

Позиционираност уз Дунав представљало је изузетан предуслов за привредни просперитет свих места која су крајем 17. и почетком 18. века формирана или ревитализована дуж његових обала. Дунав је тада представљао главну саобраћајницу за масован транспорт људи, разних сировина и готових занатских продуката. Такође, чинио је основу за развитак привредних грана као што су бродоградња (велика […]

Pročitaj još

СЛОВЕНИ НА АПАТИНСKОМ ПОДРУЧЈУ

На историјској сцени Европе, појавом Хуна, азијских номадских ратника, долази до великих етничких померања која за последицу имају и продор Авара и Словена на подручје Панонске низије током 6. века. У савезу са аварским племенима, Словени предузимају низ ратничких похода на територију Византијског царства, освајајући или опседајући разне градове (нпр. опсада Солуна, 586. и 611. […]

Pročitaj još

АПАТИНСКО ЛАЂАРСТВО ТОКОМ 18. И 19. ВЕКА

Коришћење реке Дунав као једне од главних саобраћајних комуникација, којом се, уз несигурне и у појединим годишњим периодима делимично или потуно непроходне копнене путеве, одвијао транспорт људи и животиња, огромних количина сировина и разних трговачких артикала, иницирао је интензиван развој апатинског лађарства. Први професионални лађари, упућени су из Даља, 1739. године, у тзв. „војнички“ Апатин, […]

Pročitaj još

АПАТИНСКА ПИВАРА У 18. И 19. ВЕКУ

Формирана као мала занатска радионица 1756. године, Апатинска пивара представља најстарију производну организацију у граду, а истовремено и једно од најстаријих предузећа у оквиру целокупне пиварске индустрије на просторима некадашње Југославије. Убрзо након оснивања, захваљујући бројним повољним факторима, Пивара прераста, крајем 18. века, у право индустријско предузеће са, за то време, најмодернијим производним процесом. Царска […]

Pročitaj još

ПОПЛАВЕ АПАТИНА У 19. ВЕКУ

Након катастрофалне поплаве, 1795. године, Дунав је и током следећих векова наставио да константно угрожава Апатин. Почетком 19. века, прецизније 1806 године, обиласком девастираног дела Апатина, званично се констатује, да је Дунав од 1804. године знатно променио свој ток и да речна матица сада тече преко некадашњег доњег дела насеља. Захваљујући неефикасној противпоплавној одбрани, река […]

Pročitaj još

АПАТИНСКА МОЧВАРА

Мочвара или како су је немачки становници називали Мораст, представља, некада спојени, а каснијим хидротехничким активностима потпуно одвојени рукавац Дунава ( Дунавац), који се завлачио између апатинских улица све до некадашње Црквене (данас улица Српских Владара) и делио градско ткиво на два дела. Пратећи конфигурацију Дунавца, на његовим обалама су подизани редови стамбених објектата, тако […]

Pročitaj još

ШKОЛОВАЊЕ АПАТИНСKИХ ЗАНАТЛИЈА У 19.ВЕKУ

Целокупан период школовања занатлијског ученика-шегрта био је тежак и мукотрпан. Почињао је после завршене основне школе, обично са 12-13 година, и трајао је најмање три године. Уговор о школовању склапан је са њим у седишту одређеног занатлијског еснафа, обично пред старешином цеха или управом, а овом чину су обавезно присуствовали родитељи или старатељи будућег шегрта. […]

Pročitaj još