РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: ПРАЗНОВЕРЈА АПАТИНСКИХ РИБАРА

Рибарска делатност спада у сферу оних људских активности које имају изузетно Bразвијен свет празноверја. Апатински рибари су до те мере били подложни празноверју да су често одустајали од намераваних рибарских активности уколико су се пре тога појавили, по њиховом традиционалном тумачењу, лоши предзнаци. Свака даља активност после појаве лоших предзнака, више није имала смисла, јер […]

Pročitaj još

РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: АЛАСКЕ ХИДРО – МЕТЕОРОЛОШКЕ ПРОГНОЗЕ

На основу промене неких детаља у природи, у којој су се због бављења рибарском делатношћу свакодневно налазили и које су због тога могли константно да прате, апатински рибари су доносили прогнозе о будућим хидролошким и метеоролошким приликама. Таква, предвиђања, вероватно позитивно потврђена у пракси, преношена су путем традиције, са старијих на млађе генерације рибара, као […]

Pročitaj još

РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: ОД ШЕГРТА ДО МАЈСТОРА

Према еснафским правилима, занатлијски сталеж се делио на три категорије: ученици (шегрти), помоћници (калфе) и мајстори. Занатлијским ученицима чланство у еснафу је почињало од момента ступања на занат. Уговор о школовању склапан је са њима у седишту еснафа, обично пред старешином цеха или управом, а овом чину су обавезно присуствовали родитељи или старатељи будућег шегрта. […]

Pročitaj još

РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: АПАТИН У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

Избијањем Првог светског рата 1914. године, и увлачењем све већег броја држава у ратни вихор, као и интензивирањем ратних операција, општа ситуација у граду се значајно мења. За попуну ратних јединица аустроугарске војске, на подручју града се перманентно врши мобилизација одређених годишта мушког становништва, а као последица ратних дејстава на више фронтова, долази до регрутовања […]

Pročitaj još

РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: БУКЧЕНОВИЋ КОД АПАТИНА

Након велике сеобе Срба, 1690. године, на подручју око данашњег Апатина, сукцесивно се формира или ревитализује низ насеља и пустара са српским становништвом: Букченовић, Врањешево, Купусина, Ђурић, Неорић, итд. Насеље Букченовић је било ситуирано на веома повољном положају, дуж уздигнуте терасе изнад рукавца Дунава (потес између данашње шуме “Курјачица” и железничке пруге Апатин-Свилојево). Ова позиција […]

Pročitaj još

РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: ОД ШЕГРТА ДО РИБАРСКОГ МАЈСТОРА

Целокупан период шегртовања будућег рибарског мајстора био је изузетно тежак и мукотрпан. То је, пре свега последица дугих боравака на терену, где су, поред тешког и исцрпљујућег целодневног рада који је наметала сама природа рибарске делатности, били веома често изложени суровим метеоролошким условима (рад лети на високим, а зими на изузетно ниским температурама, кишовито или […]

Pročitaj još

РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: АПАТИН-АУШВИЦ

Када су напредујући ка Немачкој са коначним циљем, освајањем Берлина и уништавање Трећег рајха, припадници 322 стрељачке дивизије совјетске Црвене армије ушли 27. јануара 1945. године у концентрациони логор Аушвиц Биркенау (Пољска) нису могли да претпоставе какве ужасне призоре ће затећи у њему. Дочекало их је око осам хиљада остављених логораша који су више личили […]

Pročitaj još

РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: АПАТИНСКЕ ЦРКВЕ

Можемо претпоставити да се најранији почеци подизања хришћанских сакралних објеката на апатинском подручју везују за иницијалну христијанизацију ових територија од стране угарског краља Стефана I, који је опатицама из Веспремске долине, 1011. године поклонио неколико овдашњих локалитета, лоцираних уз Дунав. Након изградње бенедиктинске опатије, што поред помоћних зграда за боравак редовника, обавезно подразумева и постојање […]

Pročitaj još

ОДЕЋА АПАТИНСКИХ ЗАНАТЛИЈА

Изузетно важан извор за реконструкцију одевања апатинских занатлија, током половине 19. века, односно у еснафском периоду, представља рукопис “Етнографско-топографски опис општине Апатин”, апатинског бележника Карла Шмауса, из 1859. године. Рукопис нам пружа драгоцене етнолошке факте о одећи апатинских грађана који припадају занатлијском сталежу, а по одређеним специфичностима у одевању се издвајају од осталих апатинских социјалних […]

Pročitaj još

ПОПЛАВЕ ОД 18. ДО 20. ВЕKА

Дунав, древни Истер, најзначајнија је европска река и главна саобраћајна трансверзала којој Апатин дугује настанак и вишевековни привредни просперитет, а генерацијама Апатинаца кроз разне делатности оријентисане ка води (рибарство, саобраћај, бродоградња, млинарство, бродотесарство) обезбеђивао егзистенцију. Међутим, поред своје благородности, Дунав је и константно угрожавао опстанак Апатина и претио уништавањем вековних резултата његових становника. Са овом […]

Pročitaj još