РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: ОД ШЕГРТА ДО РИБАРСКОГ МАЈСТОРА

Целокупан период шегртовања будућег рибарског мајстора био је изузетно тежак и мукотрпан. То је, пре свега последица дугих боравака на терену, где су, поред тешког и исцрпљујућег целодневног рада који је наметала сама природа рибарске делатности, били веома често изложени суровим метеоролошким условима (рад лети на високим, а зими на изузетно ниским температурама, кишовито или […]

Pročitaj još

РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: АПАТИН-АУШВИЦ

Када су напредујући ка Немачкој са коначним циљем, освајањем Берлина и уништавање Трећег рајха, припадници 322 стрељачке дивизије совјетске Црвене армије ушли 27. јануара 1945. године у концентрациони логор Аушвиц Биркенау (Пољска) нису могли да претпоставе какве ужасне призоре ће затећи у њему. Дочекало их је око осам хиљада остављених логораша који су више личили […]

Pročitaj još

РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: АПАТИНСКЕ ЦРКВЕ

Можемо претпоставити да се најранији почеци подизања хришћанских сакралних објеката на апатинском подручју везују за иницијалну христијанизацију ових територија од стране угарског краља Стефана I, који је опатицама из Веспремске долине, 1011. године поклонио неколико овдашњих локалитета, лоцираних уз Дунав. Након изградње бенедиктинске опатије, што поред помоћних зграда за боравак редовника, обавезно подразумева и постојање […]

Pročitaj još

ОДЕЋА АПАТИНСКИХ ЗАНАТЛИЈА

Изузетно важан извор за реконструкцију одевања апатинских занатлија, током половине 19. века, односно у еснафском периоду, представља рукопис “Етнографско-топографски опис општине Апатин”, апатинског бележника Карла Шмауса, из 1859. године. Рукопис нам пружа драгоцене етнолошке факте о одећи апатинских грађана који припадају занатлијском сталежу, а по одређеним специфичностима у одевању се издвајају од осталих апатинских социјалних […]

Pročitaj još

ПОПЛАВЕ ОД 18. ДО 20. ВЕKА

Дунав, древни Истер, најзначајнија је европска река и главна саобраћајна трансверзала којој Апатин дугује настанак и вишевековни привредни просперитет, а генерацијама Апатинаца кроз разне делатности оријентисане ка води (рибарство, саобраћај, бродоградња, млинарство, бродотесарство) обезбеђивао егзистенцију. Међутим, поред своје благородности, Дунав је и константно угрожавао опстанак Апатина и претио уништавањем вековних резултата његових становника. Са овом […]

Pročitaj još

ПРЕСЕЉЕЊЕ ЦРKВЕ УЗНЕСЕЊА МАРИЈИНОГ

Kада су исцрпљене све идеје и пропали сви предузети конкретни потези за спречавање све извесније катастрофалне поплаве, која је сваким даном била све реалнија, приступило се крајњем решењу- пресељењу свих угрожених државних објеката и одређеног броја приватних стамбених зграда. У извештају Kраљевске мађарске дворске канцеларије упућеном, 14. септембра 1791. године, аустријском монарху, цару Јосипу II, […]

Pročitaj još

ОД КНЕЗА ДО ПРЕДСЕДНИКА – ПРВИ ЉУДИ АПАТИНА ОД 1748. ДО ДАНАС

Паралелно са коморском колонизацијом Апатина од средине 18. века (прецизније од 1748. године) и његовом урбанизацијом (формира се урбано језгро са низом државних зграда и установа као и бројни колонистички стамбени објекти дуж 6 паралелних улица), конституишу се и управни органи новоформиране општине на челу са општинским кнезом (nem. Richter, lat. judex, mađ. biró) са […]

Pročitaj još

ТРГОВИНА РИБОМ НА ПОДРУЧЈУ АПАТИНА

Захваљујући риболовним ревирима који спадају у најбогатије на некадашњем југословенском делу Дунава, као и изузетном броју професионалних рибара (само у граду Апатину регистровано је, 1935. године, 435 аласа), улов рибе на апатинском подручју био је увек узузетно богат. Широко плавно подручје и нерегулисаност тока Дунава у ранијем периоду, многобројни речни рукавци (тзв. Дунавци), бројне мање […]

Pročitaj još

БРОДОГРАДЊА У АПАТИНУ

Транспорт Дунавом огромних количина разних врста сировина и готових производа (дрвета, житарица, кудеље, памука, цигле, црепа итд.) преко овдашњег пристаништа, иницирао је и поспешио динамичан развој бројних шоперских (бродотесарских) радионица, занатско-мануфактурног карактера. У оквиру статистичких извештаја, реализованих током 18. века, на подручју града Апатина су регистровани и бројни бродотесарски мајстори, који су у другој половини […]

Pročitaj još

НЕИЗГРАЂЕНА ПРАВОСЛАВНА ЦРKВА У АПАТИНУ

Kада је број Апатинаца српске етничке провинијенције и православне конфесије током 1939. године достигао број од 220 родила се идеја о изградњи прве православне богомоље на подручју тадашњег Апатина. За реализацију овог грађевинског подухвата формиран је Црквени одбор који је преузео на себе све неопходне активности, а у којем су се налазили најугледнији грађани српске […]

Pročitaj još