Jutros mi je kolega rekao da komunicira sa mnom upravo kao sa svojom bebom. Neko bi se na ovo smrtno uvredio. Ja ne. (Bebe volimo, pogotovo kad su naše, je l’ tako?) Kada smo svesni sebe, nemamo problem sa onim što nam drugi kažu, posebno, ako su to ljudi koje dobro poznajemo. I nemamo razlog […]
Pročitaj još
Šta će nama “smak sveta” u vidu neke podivljale komete koja hrli prema planeti Zemlji, kad imamo same sebe? Divljaci koji nisu uznapredovali niti malo otkako su toljagu i pećinu zamenili modernom tehnologijom. Ljudski rod je valjda “odslužio” svoje. Ili samo treba da se napravi ravnoteža, pa nestajemo sa lica zemlje. Masovno. I opet mrzimo, […]
Pročitaj još
Sva nervoza nestane kad mi Lanči kaže “tetkice ja volim da spavam kod tebe” dok mala stopala drži na mojim. Ne zato što se Lana plaši mraka. Jednostavno je maza kao tetka. Lana je inače jedna preslatka, pametna, osmogodišnja devojčica. Nju je prosto nemoguće ne voleti. I kad se duri, mazi se, prepire ili onako […]
Pročitaj još
Život u Bačkoj varošici kao i svuda, ima svoje prednosti i mane. Ume da bude učmao i da žestoko nervira, a opet ma koliko ga kudili vezani smo neraskidivim nitima. Svako o svakom uglavnom sve zna, makar iz “čaršijskih” priča. Ljudi su skloni da vas zagledaju, ono kao da ste bukvalno “pali s’ Marsa“ (iako […]
Pročitaj još
Moj deda Josip je imao jednu želju koja mu se nije ispunila za života. Patio je, onako odistinski, zato što nema muškog potomka. Nije dočekao ni da mu se rodi muško unuče, ali je zato imao mene. Malo nabusito stvorenje, nemirno i pričljivo. Uvek raspoloženo da mu se “popne na vrh glave”. Sa svakog putovanja […]
Pročitaj još
Slava svetog Jovana. Hladno je, sneg neprestano pada. Automobil nad kojim vozač gubi kontrolu, sirene. Bolnička soba. Glasovi. Dva nejasna obrisa lica, koja se pojavljuju niotkud, stranci. Skoro pa da smetaju isto kao i nepoznati glasovi koji izazivaju tupu bol. Ona ne zna da će joj kroz kratko vreme upravo ta dva stvorenja koja vidi […]
Pročitaj još
Sve sam sigurnija da je život samo jedna velika pozornica za svakog od nas, gde nasumičnim izborom uloga, odigramo podužu rolu, manje ili više uspešno. Oni “talentovaniji” čak više uloga istovremeno… Postoji i posebna vrsta ljudi, koji su ceo svoj život pretvorili u laž. Više ni sama ne znam da li su za osudu ili […]
Pročitaj još
Onaj osećaj kad se prema tebi svi ponašaju kao da si dete pa te grle kao što se grle draga deca, hvataju priliku da te “ljubnu u kosicu” ili pomaze po istoj. Ponekad te i štipkaju za obraze od dragosti. U autobusu ti obavezno kažu “dete ustani da teta sedne”, a ti bledo gledaš ne […]
Pročitaj još
Uvek i iznova me štrecne kad nas (ovde mislim isključivo na medijske radnike) popljuju, bez da se zapitaju na koga su pljunuli, a pljuju brate kao da im od toga život zavisi. (Pljuvanje – šamar bližnjem, pljuvanje – “ruka spasa” za brže potonuće umornih ljudi). Umornih od neostvarenih htenja i nadanja, izgubljenog idealizma u koji […]
Pročitaj jošPrimetila sam kod sebe čudnu promenu, od deteta koje tvrdoglavo odbija da zaplače do žene koja pekmezi minimum dva puta dnevno. Evo, recimo danas. Plakala sam makar šest puta. Za nepuna tri sata. Ako bolje razmislim, imam redovan termin za plakanje. Skoro svakog jutra otplačem makar jedan tekst u dnevnim novinama, ponekad i dok „prelistavam […]
Pročitaj još