Бронзано доба представља у историји, уметности и друштвено-економским односима Аатина изузетно значајну етапу. Можемо га сместити у хронолошки оквир, који са мањим или већим одступањима обухвата перииод од 2000. г. пре. н. е. па све до 1000. г. пре.н.е. У овој епохи долази до усавршавања металургије бронзе (легура бакра и калаја), што резултира савршенијим и квалитетнијим продуктима који имају функцију оруђа или оружја, као и разноврснијим и компликованијим формама накита.
На подручју апатинске општине констатовано је неколико локалитета бронзанодопске провенијенције (средња и позна бронза): “Гробљански виногради”, “Бекерови виногради”, “Магарећи млин”, “Руњевац”, “Велика слатина”, “Петреш-Дарваш”, “Бекеров салаш” и “Римски шанчеви”. Први истраживач који је пронашао неке од ових локалитета и вршио прикупљање површинског материјала или обавио мања археолошка ископавања (крајем 19. и почетком 20. века), био је наш суграђанин и директор апатинске Грађанске школе, Јохан Вајганг.
Представници бронзаног доба на апатинским археолошким налазиштима су: Хиглгребер култура-Kултура гробних хумки, Герјен група и Kултура инкрустоване керамике.
Хиглгребер култура-Kултура гробних хумки (1450-1300. г. пре н.е.) припада периоду средњег бронзаног доба, и овде је заступљена са бројним археолошким артефактима, међу којима се посебно извдајају керамичке урне типичне за карпатску варијанту ове културе.
Мађарски археолог Иштван Бона је у оквиру Перјамош културе (средње бронзано доба) издвојио као посебну појаву-Герјен групу (1700-1500 год. пре н. е.). У оквиру насеобинских налазишта са подручја некадашје Југославије наводе се и мањи налази из Апатина и Пригревице. Ова култура или тачније варијанта, није још довољно истражена и није од свих археолога прихваћена.
Из археолошког материјала који се на основу карактеристичних елемената ситуира у оквире средњег бронзаног дода, тј. у културу инкрустоване керамике јужне Трансданубије (1550-1350 г. пре н.е.), можемо издвојити једну керамичку посуду. У питању је случајан налаз са локалитета “Петреш-Дарваш”, а који се данас налази у фундусу Градског музеја у Сомбору. Овај једноухи пехар, украшен жигосаним орнаментом са белом инкрустацијом, био је изложен, 1984. године, на репрезентативној изложби “Праисторијске културе на тлу Војводине” у новосадском Музеју Војводине.
Аутор-Томислав Шимуновић
