Целокупан период шегртовања будућег рибарског мајстора био је изузетно тежак и мукотрпан. То је, пре свега последица дугих боравака на терену, где су, поред тешког и исцрпљујућег целодневног рада који је наметала сама природа рибарске делатности, били веома често изложени суровим метеоролошким условима (рад лети на високим, а зими на изузетно ниским температурама, кишовито или […]
Pročitaj još
Изузетно важан извор за реконструкцију одевања апатинских занатлија, током половине 19. века, односно у еснафском периоду, представља рукопис “Етнографско-топографски опис општине Апатин”, апатинског бележника Карла Шмауса, из 1859. године. Рукопис нам пружа драгоцене етнолошке факте о одећи апатинских грађана који припадају занатлијском сталежу, а по одређеним специфичностима у одевању се издвајају од осталих апатинских социјалних […]
Pročitaj još
Дунав, древни Истер, најзначајнија је европска река и главна саобраћајна трансверзала којој Апатин дугује настанак и вишевековни привредни просперитет, а генерацијама Апатинаца кроз разне делатности оријентисане ка води (рибарство, саобраћај, бродоградња, млинарство, бродотесарство) обезбеђивао егзистенцију. Међутим, поред своје благородности, Дунав је и константно угрожавао опстанак Апатина и претио уништавањем вековних резултата његових становника. Са овом […]
Pročitaj još
Избијањем Првог светског рата 1914. године, и увлачењем све већег броја држава у ратни вихор, као и интензивирањем ратних операција, општа ситуација у граду се значајно мења. За попуну ратних јединица аустроугарске војске, на подручју града се перманентно врши мобилизација одређених годишта мушког становништва, а као последица ратних дејстава на више фронтова, долази до регрутовања […]
Pročitaj još
Паралелно са коморском колонизацијом Апатина од средине 18. века (прецизније од 1748. године) и његовом урбанизацијом (формира се урбано језгро са низом државних зграда и установа као и бројни колонистички стамбени објекти дуж 6 паралелних улица), конституишу се и управни органи новоформиране општине на челу са општинским кнезом (nem. Richter, lat. judex, mađ. biró) са […]
Pročitaj još
Захваљујући риболовним ревирима који спадају у најбогатије на некадашњем југословенском делу Дунава, као и изузетном броју професионалних рибара (само у граду Апатину регистровано је, 1935. године, 435 аласа), улов рибе на апатинском подручју био је увек узузетно богат. Широко плавно подручје и нерегулисаност тока Дунава у ранијем периоду, многобројни речни рукавци (тзв. Дунавци), бројне мање […]
Pročitaj još
Импозантној номенклатури апатинских еснафских организација, формираних током 18. века, можемо прикључити још једну-уједињени еснаф столара, бравара, токара, стаклара, пушкара и произвођача кундака. Наиме, већ првих година колонизације, Апатин, због своје идеалне позиције на Дунаву, најважнијој саобраћајној трансверзали тога периода, постаје главни транзитни центар у којем се формирају разне занатске радионице, са циљем намиривања основних потреба […]
Pročitaj još
Изузетно повољна позиција града Апатина, створила је основне предуслове, нужне за рани настанак и брз развитак воденичарске делатности. То се на првом месту односи на непосредну близину реке Дунав, као и на огромну производњу неопходних сировина (житарице) у ближем и ширем залеђу града. Снажна дунавска матица, са неисцрпним и бесплатним енергетским потенцијалом, представљала је један […]
Pročitaj još
Kао припаднике јеврејског народа, вечито, бројним предрасудама прогоњеног, Апатин није раширених руку дочекао чланове породице Шефер. Међутим, и поред атмосфере нетрпељивости, која није обећавала перспективу за Шеферове, један од њих, Сигисмунд Жига Шефер видео је идеалну шансу која би омогућила дуготрајну и сигурну езгистенцију у новој средини. Наиме, у том периоду, почетком 20. века, у […]
Pročitaj još
Парцела Новог јеврејског гробља је правоугаоне основе и комплетно је уоквирена неомалтерисаним зидом од опеке, са зиданим стубовима на одређеном растојању и степенастом профилацијом на њиховом врху. На десном углу парцеле, подигнута је неомалтерисана гробљанска капела, правоугаоне форме и дужом страном оријентисаном на уличну регулациону линију (улица Радничка). Дрвена кровна конструкција, покривена је „бибер“ црепом […]
Pročitaj još