Рибарска делатност спада у сферу оних људских активности које имају изузетно Bразвијен свет празноверја. Апатински рибари су до те мере били подложни празноверју да су често одустајали од намераваних рибарских активности уколико су се пре тога појавили, по њиховом традиционалном тумачењу, лоши предзнаци. Свака даља активност после појаве лоших предзнака, више није имала смисла, јер […]
Pročitaj još
На основу промене неких детаља у природи, у којој су се због бављења рибарском делатношћу свакодневно налазили и које су због тога могли константно да прате, апатински рибари су доносили прогнозе о будућим хидролошким и метеоролошким приликама. Таква, предвиђања, вероватно позитивно потврђена у пракси, преношена су путем традиције, са старијих на млађе генерације рибара, као […]
Pročitaj još
Ових дана је из штампе изашла шеста по реду самостална књига под називом ЗГАСЛА ЈЕ ДАВИДОВА ЗВЕЗДА НАД АПАТИНОМ, која обрађује прошлост апатинских ашкенаских Јевреја, који су у Апатин дошли са подручја централне и источне Европе и говорили јидиш (варијанта старог немачког језика). Аутор ове монографије је публициста и новинар ТОМИСЛАВ ШИМУНОВИЋ из Апатина, који […]
Pročitaj još
Након велике сеобе Срба, 1690. године, на подручју око данашњег Апатина, сукцесивно се формира или ревитализује низ насеља и пустара са српским становништвом: Букченовић, Врањешево, Купусина, Ђурић, Неорић, итд. Насеље Букченовић је било ситуирано на веома повољном положају, дуж уздигнуте терасе изнад рукавца Дунава (потес између данашње шуме “Курјачица” и железничке пруге Апатин-Свилојево). Ова позиција […]
Pročitaj još
Целокупан период шегртовања будућег рибарског мајстора био је изузетно тежак и мукотрпан. То је, пре свега последица дугих боравака на терену, где су, поред тешког и исцрпљујућег целодневног рада који је наметала сама природа рибарске делатности, били веома често изложени суровим метеоролошким условима (рад лети на високим, а зими на изузетно ниским температурама, кишовито или […]
Pročitaj još
Изузетно важан извор за реконструкцију одевања апатинских занатлија, током половине 19. века, односно у еснафском периоду, представља рукопис “Етнографско-топографски опис општине Апатин”, апатинског бележника Карла Шмауса, из 1859. године. Рукопис нам пружа драгоцене етнолошке факте о одећи апатинских грађана који припадају занатлијском сталежу, а по одређеним специфичностима у одевању се издвајају од осталих апатинских социјалних […]
Pročitaj još
Дунав, древни Истер, најзначајнија је европска река и главна саобраћајна трансверзала којој Апатин дугује настанак и вишевековни привредни просперитет, а генерацијама Апатинаца кроз разне делатности оријентисане ка води (рибарство, саобраћај, бродоградња, млинарство, бродотесарство) обезбеђивао егзистенцију. Међутим, поред своје благородности, Дунав је и константно угрожавао опстанак Апатина и претио уништавањем вековних резултата његових становника. Са овом […]
Pročitaj još
Избијањем Првог светског рата 1914. године, и увлачењем све већег броја држава у ратни вихор, као и интензивирањем ратних операција, општа ситуација у граду се значајно мења. За попуну ратних јединица аустроугарске војске, на подручју града се перманентно врши мобилизација одређених годишта мушког становништва, а као последица ратних дејстава на више фронтова, долази до регрутовања […]
Pročitaj još
Паралелно са коморском колонизацијом Апатина од средине 18. века (прецизније од 1748. године) и његовом урбанизацијом (формира се урбано језгро са низом државних зграда и установа као и бројни колонистички стамбени објекти дуж 6 паралелних улица), конституишу се и управни органи новоформиране општине на челу са општинским кнезом (nem. Richter, lat. judex, mađ. biró) са […]
Pročitaj još
Захваљујући риболовним ревирима који спадају у најбогатије на некадашњем југословенском делу Дунава, као и изузетном броју професионалних рибара (само у граду Апатину регистровано је, 1935. године, 435 аласа), улов рибе на апатинском подручју био је увек узузетно богат. Широко плавно подручје и нерегулисаност тока Дунава у ранијем периоду, многобројни речни рукавци (тзв. Дунавци), бројне мање […]
Pročitaj još