АПАТИНСKЕ ЛЕДЕНЕ ПОПЛАВЕ

Највећа ледена поплава са катастрофалним последицама, задесила је крајем 18. века и Апатин, и ставила тачку на све дотадашње вишедеценијске противпоплавне активности. Наиме, чувена поплава из 1795. године, која је у градским аналима забележена као највећа катастрофа која је погодила насеље, спада у категорију ледених поплава. Уследила је у тренутку када је велика количина ледених […]

Pročitaj još

ЛЕГЕНДА О ТУРСКОЈ КАСИ

Након протеривања Турака са овог подручја крајем 17. века, сачувана је једна легенда која се везује за њихово некадашње присуство. Наиме, по њиховом одласку на самој дунавској обали дуго је стајала камена скулптура која је представљала козу, а по другој верзији лисицу. Ова скулптура је била тако велика и тешка да се, после многих покушаја […]

Pročitaj još

ДОЛАЗАK МАЂАРА

Потпуним уништењем аварске државе од стране Франака, крајем 8. и почетком 9. века, дошло је до драстичних промена на целокупној територији Панонске низије. Убрзо, на овим просторима (названим од стране савременика, “аварским пустињама”), долази до нових сукоба због територијалних претензија две, у том периоду, изузетно моћне ранофеудалне државе-Франачког и Бугарског царства. Недалеко од данашњег Апатина, […]

Pročitaj još

ГВОЗДЕНО ДОБА НА АПАТИНСКОМ ПОДРУЧЈУ

Откриће и употреба гвожђа представља један од најепохалнијих догађаја који су начинили изузетан напредак у људској цивилизацији. Гвоздено доба се дели настарије (халштат, 900-300 год. пре н.е.) и млађе (латен, од 300. год. до почетканове ере). Почетком старијег гвозденог доба долази до великих етничких померања, као што је продор трако-кимерских племена чији се утицај уочава […]

Pročitaj još

ТЕГЉЕЊЕ ЛАЂА ДУНАВОМ

Из непосредне околине Апатина као и разних места широм Бачке, сливали су се годишњи уроди жита на апатинско пристаниште и складиштили (у одређеној мери након прераде у брашно, у дунавским воденицама) у војни провијант и велики житни магацин (у ранијем периоду). Након тога, лађама житарицама великог капацитета, жито се транспортовало Дунавом на разне дестинације. Током […]

Pročitaj još

ЈОЗЕФ KЛАЈНЕР-АПАТИНСKИ ХИПЕРРЕАЛИСТИЧНИ УМЕТНИK

Kада је 1921. године преминуо Јохан Раушенбергер, познати апатински просветни радник (дугогодишњи професор и директор Грађанске и Занатске школе), иницијатор и реализатор многих значајних друштвених догађаја у граду (између осталог најзаслужнији за организацију, 1874. године, Прве занатске изложбе у Апатину која је уједно била и прва занатска манифестација овакве врсте у тадашњој Мађарској), ученици су […]

Pročitaj još

АПАТИНСKО ПОДРУЧЈЕ У БРОНЗАНОМ ДОБУ

Бронзано доба представља у историји, уметности и друштвено-економским односима Аатина изузетно значајну етапу. Можемо га сместити у хронолошки оквир, који са мањим или већим одступањима обухвата перииод од 2000. г. пре. н. е. па све до 1000. г. пре.н.е. У овој епохи долази до усавршавања металургије бронзе (легура бакра и калаја), што резултира савршенијим и […]

Pročitaj još

АПАТИНАЦ ИЗРАДИО НАМЕШТАЈ ЗА ТИТА

Kао и у претходним вековима, и у периоду након завршетка Другог светског рата, 1945. године, апатинско занатство је имало појединце који су се својим талентом и стручношћу издизали на највиши квалитативни ниво. Један од таквих био је столарски мајстор Јосип Ђурица, чији су поједини столарски производи високо правазилазили уобичајене стандарде и по свим елементима прелазили […]

Pročitaj još

РИМОКАТОЛИЧКА ЦРКВА УСПЕЊА МАРИЈИНОГ

Након катастрофалне поплаве (1795.), која је у потпуности девастирала велики део грађевинског фонда Апатина, почиње, крајем 18. и почетком 19. века, динамичан период формирања новог, урбаног дела Апатина. Поред низа јавних грађевинских здања (школа, општинска кућа, месница, гостионица, итд.), једну од кључних урбанистичких тачака, новоформираног градског језгра, представља објекат сакралног карактера, римокатоличка црква Успења Маријиног. […]

Pročitaj još