АПАТИНСKЕ ВОДЕНИЦЕ И ВОДЕНИЧАРИ

Изузетно повољна позиција града Апатина, створила је основне предуслове, нужне  за рани настанак и брз развитак воденичарске делатности. То се на првом месту односи на непосредну близину реке Дунав, као и на огромну производњу неопходних сировина (житарице) у ближем и ширем залеђу града. Снажна дунавска матица, са неисцрпним и бесплатним енергетским потенцијалом, представљала је један […]

Pročitaj još

АПАТИНСKИ ПРИВРЕДНИK СИГИСМУНД ЖИГА ШЕФЕР

Kао припаднике јеврејског народа, вечито, бројним предрасудама прогоњеног, Апатин није раширених руку дочекао чланове породице Шефер. Међутим, и поред атмосфере нетрпељивости, која није обећавала перспективу за Шеферове, један од њих, Сигисмунд Жига Шефер видео је идеалну шансу која би омогућила дуготрајну и сигурну езгистенцију у новој средини. Наиме, у том периоду, почетком 20. века, у […]

Pročitaj još

НОВО ЈЕВРЕЈСKО ГРОБЉЕ У АПАТИНУ

Парцела Новог јеврејског гробља је правоугаоне основе и комплетно је уоквирена неомалтерисаним зидом од опеке, са зиданим стубовима на одређеном растојању и степенастом профилацијом на њиховом врху. На десном углу парцеле, подигнута је неомалтерисана гробљанска капела, правоугаоне форме и дужом страном оријентисаном на уличну регулациону линију (улица Радничка). Дрвена кровна конструкција, покривена је „бибер“ црепом […]

Pročitaj još

ТОПОНИМ „ЈУНАКОВИЋ“ КОД АПАТИНА

Из дубине прохујалих векова, доспео је до нас још један топоним који захваљујући околностима тренутно спада у категорију, највише коришћених. У питању је топоним Јунаковић, који се преко неколико регистрованих варијанти, данас користи у својој првобитној, изворној форми. Важан писани историјски извор у којем се среће овај топоним потиче из последње деценије 18. века. Наиме, […]

Pročitaj još

ДРУГА ЗАНАТСKА ИЗЛОЖБА У АПАТИНУ

Динамичан и разноврстан развој апатинског занатства у периоду након Првог светског рата, наметао је различите форме деловања апатинског Занатског удружења, што је, између осталог, резултирало још једном великом, пропагандном занатском презентацијом. Kористећи већ стечена искуства на организовању манифестација оваквог карактера, занатлије су, уз подршку општинске администрације, као и ангажовањем многих градских институција и бројних појединаца, […]

Pročitaj još

KАЗУK

Локалитет Kазук је смештен северно од Апатина, и захвата подручје са леве и десне стране Дунава, као и одређену деоницу самог речног тока Сам топоним је турске језичке провенијенције и у буквалном преводу означава дрвени стуб за везивање лађа (тур. казик) Ово индиректно указује на постојање и функционисање одређеног пристаништа, у периоду турске доминације на […]

Pročitaj još

АПАТИНСKЕ ЛЕДЕНЕ ПОПЛАВЕ

Највећа ледена поплава са катастрофалним последицама, задесила је крајем 18. века и Апатин, и ставила тачку на све дотадашње вишедеценијске противпоплавне активности. Наиме, чувена поплава из 1795. године, која је у градским аналима забележена као највећа катастрофа која је погодила насеље, спада у категорију ледених поплава. Уследила је у тренутку када је велика количина ледених […]

Pročitaj još

ЛЕГЕНДА О ТУРСКОЈ КАСИ

Након протеривања Турака са овог подручја крајем 17. века, сачувана је једна легенда која се везује за њихово некадашње присуство. Наиме, по њиховом одласку на самој дунавској обали дуго је стајала камена скулптура која је представљала козу, а по другој верзији лисицу. Ова скулптура је била тако велика и тешка да се, после многих покушаја […]

Pročitaj još

ДОЛАЗАK МАЂАРА

Потпуним уништењем аварске државе од стране Франака, крајем 8. и почетком 9. века, дошло је до драстичних промена на целокупној територији Панонске низије. Убрзо, на овим просторима (названим од стране савременика, “аварским пустињама”), долази до нових сукоба због територијалних претензија две, у том периоду, изузетно моћне ранофеудалне државе-Франачког и Бугарског царства. Недалеко од данашњег Апатина, […]

Pročitaj još

ГВОЗДЕНО ДОБА НА АПАТИНСКОМ ПОДРУЧЈУ

Откриће и употреба гвожђа представља један од најепохалнијих догађаја који су начинили изузетан напредак у људској цивилизацији. Гвоздено доба се дели настарије (халштат, 900-300 год. пре н.е.) и млађе (латен, од 300. год. до почетканове ере). Почетком старијег гвозденог доба долази до великих етничких померања, као што је продор трако-кимерских племена чији се утицај уочава […]

Pročitaj još