Бронзано доба представља у историји, уметности и друштвено-економским односима Аатина изузетно значајну етапу. Можемо га сместити у хронолошки оквир, који са мањим или већим одступањима обухвата перииод од 2000. г. пре. н. е. па све до 1000. г. пре.н.е. У овој епохи долази до усавршавања металургије бронзе (легура бакра и калаја), што резултира савршенијим и […]
Pročitaj još
Током 1916. године, неколико капиталних догађаја су у великој мери детерминисали даљи привредни прогрес овог предузећа. Наиме, те године је преминуо највећи сувласник Јозеф Аман, који је у оквиру сувласничке групе имао доминантни утицај. Својим визионарским духом и инвентивним пословним потезима усмеравао је пословну политику предузећа што је резултирало континуираним прогресом. Ова околност је наметала […]
Pročitaj još
С обзиром на привредну улогу и изузетан значај апатинског занатства, у оквиру занатског удружења је предузиман читав низ активности и мера у циљу популаризације, унапређења и развоја занатске делатности у граду. Са овим основним мотивом, организована је Прва занатска изложба у Апатину. Ова величанствена и изузетна привредна манифестација, најефектнија промоција апатинске занатске делатности (прва овакве […]
Pročitaj još
Након катастрофалне поплаве (1795.), која је у потпуности девастирала велики део грађевинског фонда Апатина, почиње, крајем 18. и почетком 19. века, динамичан период формирања новог, урбаног дела Апатина. Поред низа јавних грађевинских здања (школа, општинска кућа, месница, гостионица, итд.), једну од кључних урбанистичких тачака, новоформираног градског језгра, представља објекат сакралног карактера, римокатоличка црква Успења Маријиног. […]
Pročitaj još
Fizičko kažnjavanje u Apatinu od polovine 18. i početkom 19. veka Posle izgradnje apatinske opštinske kuće (1748.) ispred nje su bile trajno postavljene sprave, specijalno konstruisane za efikasno izvršavanje fizičkih kazni-dereš (klupa za šibanje) i kaloda (stub srama). Kažnjavanje je vršeno javno i uz obavezno prisustvo mnogobrojnih znatiželjnih posmatrača. U skladu sa težinom prekršaja bila […]
Pročitaj još
Jedan detalj-romska zemljana peć, preživljava sve urbanističke, ekonomske i kulturološke transformacije apatinskog Romskog naselja i njegovih stanovnika, i nastavlja svoju egzistenciju kao nezamenjiv i neuništiv segment ovdašnje romske tradicije. Izrađuje se u okviru okućnica kvalitenijih stambenih objekata (opremljenih modernim nameštajem, tehničkim pomagalima, električnim uređajima, itd.), čijim ukućanima ovakva peć nije potrebna i predstavlja svojevrsni anahronizam; […]
Pročitaj još
Nizak nivo organizovanosti i obučenosti građana Apatina za brze i efikasne vatrogasne intervencije, nedovoljna protivpožarna preventiva, nedostatak savremenih vatrogasnih rekvizita, kao i pokrivanje građevinskih objekata materijalima izuzetno osetljivim na termičke uticaje (trska, slama i šindra), stvorili su preduslove da i najbezazleniji požar, pod određenim meteorološkim uslovima (npr. jak vetar) dobije dimenzije katastrofe. U cilju unapređenja […]
Pročitaj još
Prilikom obilaska i deskriptivne obrade brojnih naseljenih mesta, a u tom kontekstu i varošice Apatin, 1822. godine, konstatovano je da važne segmente apatinske privrede predstavlja proizvodnja korparskih produkata vrhunskog kvaliteta. Broj zanatskih majstora struke iznosio je tada samo 12, ali se zahvaljujući pozitivnom trendu, tj. stalnim povećavanjem potražnje za korparskim proizvodima, njihov broj konstantno povećavao. […]
Pročitaj još
Štamparstvo u Apatinu je nastalo kao realna potreba, proistekla iz činjenice da je Apatin kao industrijsko naselje, sa brojnim preduzećima, zanatskim radionicama i trgovinama, imao konstantnu potrebu za međusobnom komunikacijom na nivou grada kao i sličnim poslovnim partnerima i van njega. Prva štamparija i knjigoveznica je osnovana polovinom 19. veka od strane Jozefa Bajsmana, koji […]
Pročitaj još
U kompletno osmišljenom, i u secesijskom stilu realizovanom enterijeru Svečane sale Skupštine opštine Apatin, izdavaja se zidna slika, izvedena u posleratnom, socrealističkom maniru, poznatog apatinskog likovnog stvaraoca Rudolfa Udvarija. Na kompoziciji koja pokriva gornju polovinu bočnog zida predstavljene su scene iz poljoprivrednog života kao i radovi na industrijalizaciji države. Rođen je u Štenbergu (Moravska) 1898. […]
Pročitaj još