Локалитет Kазук је смештен северно од Апатина, и захвата подручје са леве и десне стране Дунава, као и одређену деоницу самог речног тока Сам топоним је турске језичке провенијенције и у буквалном преводу означава дрвени стуб за везивање лађа (тур. казик) Ово индиректно указује на постојање и функционисање одређеног пристаништа, у периоду турске доминације на овом подручју (1541-1687). Иако у том раздобљу Апатин поседује изузетан положај за луку са могућношћу прихватања већег броја пловних објеката различитих намена и величина (имао је значајно пристаниште пре и после османске окупације), није ни у једном документу забележен као пристаниште, изузев што се, периодично, у турским дефтерима, спомиње као мало насеље са мањим бројем пореских обвезника. Услед недостатка историјских факата није разјашњено зашто Турци нису искористили идеалну позицију тадашњег Апатина, где једино на овом месту велика бачка лесна зараван директно излази на Дунав. Северно и јужно од Апатина су биле инундационе површине и огромни ритови, изразито неповољни за изградњу важног инфраструктурног објекта какво је пристаниште на Kазуку, које је вероватно имало функцију снабдевања Сомбора, тадашњег средишта управно-територијалне јединице, сомборске нахије. Подручје око Kазука је специфично и по чињеници да је овде највећа концентрација топонима турског порекла (Буџак, Пашина ада, итд.)
Такође, од давнина, подручје Kазука, познато је као изузетно богат риболовни ревир, којем су апатински аласи давали изузетан значај. Ту је основана и стална рибарска станица, са већим бројем професионалних рибара, која је на годишњем нивоу константно доносила значајане улове рибе. У рибарске анале Kазук је убележен 1958 године, када је 18. августа, у самоловни риболовни алат, ухваћен сом, тежине 208 кг. То је највећи примерак ухваћеног сома на подручју некадашње Југославије.
Аутор: Томислав Шимуновић