ДОЛАЗАK МАЂАРА

APATIN DRUŠTVO RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Потпуним уништењем аварске државе од стране Франака, крајем 8. и почетком 9. века, дошло је до драстичних промена на целокупној територији Панонске низије. Убрзо, на овим просторима (названим од стране савременика, “аварским пустињама”), долази до нових сукоба због територијалних претензија две, у том периоду, изузетно моћне ранофеудалне државе-Франачког и Бугарског царства. Недалеко од данашњег Апатина, на подручју око ушћа Драве у Дунав, 827. године, сукобиле су се словенске трупе (тада под франачком влашћу) и бугарска војска (пристигла бродовима). Исход ове ратне кампање био је поразан за Словене, тако да, уместо Франака, Бугарска успоставља над њима своју власт и поставља управитеље.
У таквим турбулентним приликама, на европској историјској позорници, појављује се нов, ратнички народ-Мађари (потичу од угарске гране угрофинских народа). Притиснути од Печењега (народа који је живео источно од њих), померају се из понтских степа, све више према западу. Под вођством Арпада (вођа једног од 7 мађарских племена), прелазе Kарпате, 895 године, и већ следеће, 896. заузимају горњи део поречја Тисе. Kао изузетни коњаници, предузимали су брзе војне упаде, све до Атланског океана, Пиринејског полуострва и Атине. Доживевши страховит пораз код Аугсбурга, 955. године, од стране римско-немачког цара Отона Првог, смањују учесталост ратничких похода и све више се везују за седелачки начин живота. Резултат ових освајачких похода, била је контрола огромног простора, на којем су егзистирале велике масе затечених народа (између осталих, компактне и бројне групе Словена), а који Мађари нису могли населити својим саплеменицима због ограниченог људског потенцијала (према проценама историчара, број новопридошлих Мађара кретао се између 200 и 250 хиљада). Такође је карактеристично, да се поред праксе задржавања затечених народа и суживота са њима, настојало колонизовати још више страног становништва (чак и припадника муслиманских племена).
До темељне трансформације мађарског друштва долази христијанизацијом, спровођеном за време првог мађарског краља Стефана Првог-Иштвана Првог (997-1038). Примивши краљевску круну од римског папе, 1000. године, Стефан Први је, уз помоћ латинских и грчких мисионара, отпочео процес покрштавања-христинизације Мађара (често и насилним путем) и тиме увео Мађарску у ред европских, хришћанских земаља.
У том периоду, долази до формирања жупанија, као мањих територијалних јединица, које су осниване на целокупном подручју феудалне Мађарске, а њихов број се кретао од почетних 50, до коначних 72. Kао последицу честих преузимања знатно раније формираних словенских утврђења од стране мађарских досељеника, имамо трансформацију неких словенских градова у седишта новоконституисаних жупанија. Подручје данашње Бачке спада у оне делове мађарског краљевства на којима су основане најстарије жупаније (у првој половини 10. века), тако да су ту формиране-Бачка (са седиштем у тврђави Бач) и Бодрошка жупанија (по утврђењу Бодрог-налазило се код села Бачки Моноштор). Успостављена гранична линија између ових жупанија, пролазила је преко мочварног подручја између Апатина и Сонте (мочварни терени искоришћени су као природна граница). Паралелно са овим, текао је и процес формирања црквених организација и стварања епископија. Такође, краљ Стефан Први је, законским актом, одредио да се на десет села мора изградити једна црква, с тим да епископ обезбеди богослужбене књиге и свештеника, а сам краљ, завесе за црквени објекат и литургијску одећу-одежде.
Занимљива је чињеница, , да је Стефан Први проглашен за свеца и у римокатоличкој (1083. године), и у православној цркви (2000. године).
Аутор-Томислав Шимуновић

2 thoughts on “ДОЛАЗАK МАЂАРА

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *