ЗОРАН М. МАНДИЋ – МИЛОШЕВИЋ И ТИТО

ЗОРАН М. МАНДИЋ

Ово није политичка песма већ
Покушај загонетног самеравања
Мишљења оних којих данас има доста
А богобајжљиво не умеју или не смеју да кажу
Да су или да нису
Слободан Милошевић и Јосип Броз Тито
Били политички гиганти или тако нешто
Сваки у свом пуном историјском
Радном и политичком времену
Можда је то зато што се још увек
Како једни тако и други
А Бога ми и они трећи и сви остали
Боје њихових сенки које
Чувају њихове мирнодопске и ратничке
Трагове
Мислим да се у оој мојој песми
И не баш тако огољеној
Може то и овако упитно промишљати
Ако неће они да мисле и пишу
Ко ће онда ако не гласно ЈА
Макијавелистичког песникa
Рецимо ове слбодарски непристрасне
Лирске творевине
Али не да би ОН у њој наводио воду само
На воденицу својих симпатија
Према једном или другом
Како слободно рекох
Политичком гиганту
Да ли према Србину Слободану због његовог
Умилног надимка – Слоба или
У какву корист за Хрвата Јосипа са
Апстрактним аустругарским
Шпицнаметом – Тито
И одмах да се оградим незнањем
По коме не знам како ће и на шта ће
Ова песма испасти до свог краја
Али знам да сам некад написао и негде објавио
Да је ПРАВА ПЕСМА она
Која добар део свог тока тече неповезано
А онда при крају тока покаже
Слику свог ушћа
Али пре него што у његову велику воду
Умочим стопала својих песничких ногу
Рећи ћу да је
Слободан Милошевић жестоко волео Српкињу
Мирјану Марковић
А Јосип Броз Личанку из Српске Лике
Јованку Будисављевић
Нажалост данас су све четворо њих
Блаженопочивши божији рабови и рабкиње
Уместо да се у некој бањи у Дејтону или Рамбујеу
Друже
Купају
Зајено ручају
На палубама парадних брогова
Галеба или једрењака Јадрана
И шта бих ја онда поред толико њихових
Дружења и плоидби
У овој песми радио са
Мешањем у њу политичких или филозофских есеја
Уморан од писања како нових тако и старих стихова
Непристрасних како рекох
Као што ћу рећи да се добро сећам
Казивања песника Пере Зубца
Како је са сузама у очима састављао зборник
Песама посвећених Титу након што је

  1. маја 1980. године
    Напустио овај свет
    Несачекавши да се увери
    Шта ће бити или неће бити
    После смрти Слободана Милошевића
    И не би сличног издања после његовог одласка
    По мишљењу многих Срба и њихових историчара
    Полседњег СРПСКОГ СУВЕРЕНА
    А што је увек најгоре када вршљам по својим сећањима
    Припада у једном од њих
    Изјави једног књижевног критичара
    Који је за Зубчев постхумно објављен зборник
    Песама посвећених Титу написао
    У зборнику све мој до мога
    А многи од тих изабраника како се прича
    У неким северним деловима Србије
    Страсно су куповали све примерке тог зборника
    Када би налетели на њих у неким књижарама
    Старинарницама и комисионима да би их потом
    Још страсније спалили на ломачи свог учешћа
    У сраму или
    У очају туге
    И као што то све турбулентније бива и ори се
    На све смешнијим и пристраснијим страницама
    Јадне историје
    Данас све што се мање и стишаније помиње Тито
    Све више и бурније одјекује жал за
    Слободаном Милошевићем
    А то може и другачије да се каже и пита
    Ако не за њим
    За ким онда
    Али одовор на то питање нека остане и препусти се
    Вајним историчарима
    Њиховим саветницима и шаптачима
    Из отаџбине и иностранства

ЗОРАН М. МАНДИЋ, На двадесети рођендан Резолиције 1244 Уједињених нација господње 2019.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.