Ово није политичка песма већ
Покушај загонетног самеравања
Мишљења оних којих данас има доста
А богобајжљиво не умеју или не смеју да кажу
Да су или да нису
Слободан Милошевић и Јосип Броз Тито
Били политички гиганти или тако нешто
Сваки у свом пуном историјском
Радном и политичком времену
Можда је то зато што се још увек
Како једни тако и други
А Бога ми и они трећи и сви остали
Боје њихових сенки које
Чувају њихове мирнодопске и ратничке
Трагове
Мислим да се у оој мојој песми
И не баш тако огољеној
Може то и овако упитно промишљати
Ако неће они да мисле и пишу
Ко ће онда ако не гласно ЈА
Макијавелистичког песникa
Рецимо ове слбодарски непристрасне
Лирске творевине
Али не да би ОН у њој наводио воду само
На воденицу својих симпатија
Према једном или другом
Како слободно рекох
Политичком гиганту
Да ли према Србину Слободану због његовог
Умилног надимка – Слоба или
У какву корист за Хрвата Јосипа са
Апстрактним аустругарским
Шпицнаметом – Тито
И одмах да се оградим незнањем
По коме не знам како ће и на шта ће
Ова песма испасти до свог краја
Али знам да сам некад написао и негде објавио
Да је ПРАВА ПЕСМА она
Која добар део свог тока тече неповезано
А онда при крају тока покаже
Слику свог ушћа
Али пре него што у његову велику воду
Умочим стопала својих песничких ногу
Рећи ћу да је
Слободан Милошевић жестоко волео Српкињу
Мирјану Марковић
А Јосип Броз Личанку из Српске Лике
Јованку Будисављевић
Нажалост данас су све четворо њих
Блаженопочивши божији рабови и рабкиње
Уместо да се у некој бањи у Дејтону или Рамбујеу
Друже
Купају
Зајено ручају
На палубама парадних брогова
Галеба или једрењака Јадрана
И шта бих ја онда поред толико њихових
Дружења и плоидби
У овој песми радио са
Мешањем у њу политичких или филозофских есеја
Уморан од писања како нових тако и старих стихова
Непристрасних како рекох
Као што ћу рећи да се добро сећам
Казивања песника Пере Зубца
Како је са сузама у очима састављао зборник
Песама посвећених Титу након што је
- маја 1980. године
Напустио овај свет
Несачекавши да се увери
Шта ће бити или неће бити
После смрти Слободана Милошевића
И не би сличног издања после његовог одласка
По мишљењу многих Срба и њихових историчара
Полседњег СРПСКОГ СУВЕРЕНА
А што је увек најгоре када вршљам по својим сећањима
Припада у једном од њих
Изјави једног књижевног критичара
Који је за Зубчев постхумно објављен зборник
Песама посвећених Титу написао
У зборнику све мој до мога
А многи од тих изабраника како се прича
У неким северним деловима Србије
Страсно су куповали све примерке тог зборника
Када би налетели на њих у неким књижарама
Старинарницама и комисионима да би их потом
Још страсније спалили на ломачи свог учешћа
У сраму или
У очају туге
И као што то све турбулентније бива и ори се
На све смешнијим и пристраснијим страницама
Јадне историје
Данас све што се мање и стишаније помиње Тито
Све више и бурније одјекује жал за
Слободаном Милошевићем
А то може и другачије да се каже и пита
Ако не за њим
За ким онда
Али одовор на то питање нека остане и препусти се
Вајним историчарима
Њиховим саветницима и шаптачима
Из отаџбине и иностранства
ЗОРАН М. МАНДИЋ, На двадесети рођендан Резолиције 1244 Уједињених нација господње 2019.
