КРАВАТА МОГ ОЦА

APATIN SOMBOR VESTI ЗОРАН М. МАНДИЋ

У броју 19. часописа за књижевност, уметност и баштину ИСТОК, који издаје Уметничка академија из Књажевца, а који, као главни и одговорни уредник, уређује Обрен Ристић, објављена је проза ЗОРАНА М. МАНДИЋА. Мандићева проза, илити, есејморфни „мали наслови“, објављена је под заједничким насловом КРАВАТА МОГ ОЦА,  у рубрици ИСТОЧНИЦИ (поезија и проза). У истој рубрици (стр. 50 – 52) објављено је шест Мандићевих „малих наслова: Краваtа мог оца, Са мањкавошћу историје.реконструкција тајне погледа) и Молитва (Важан дијалог са мајком).

КРАВАТА МОГ ОЦА

                Од  далеке 1957. године мој отац не везује кравату. Мирно почива у тамности скровитог места вечности. Његов насмејани лик непрестано отвара врата ведрине у прозирности мог погледа.

                И није то она ведрина, која међу живе допире и доспева својим класичним одразом. Кроз њен загонетни говор моје године ужурбано грабе натраг. У детињство. Међу питања – одакле толико несмотреног говора без кравате? И зашто не стигох да упамтим све важности изгледа? Када се наступа. Полаже важан испит. Одлучује. Неко уверава.

                Боже, како фотографија уме да дарива треном у коме се одједном створи детињство. И сећање постане критика неважног памћења. Критика безосећајности са сопственим изгледом.

                У магновењу сам завезао око свог поодмаклог врата виртуелну кравату. И разумео шта је отац хтео да ми каже.

                Он је сада ту много више поред мене него што је стварно одсутан. Уме много сугестивније својим погледом, него ја речима.

ЗОРАН М. МАНДИЋ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.