Да би се надокнадио мањак овог кадра, средњошколци би из школе ускоро могли да излази са Це и Е категоријом, а договорено је и да пре навршене 21 године прођу све додатне обуке, за полагање Е категорије
Србија нема довољно професионалних возача, јер све мање људи жели да се бави овим послом. Многи одлазе у иностранство, због већих плата и бољих услова рада, а велики број возача теретњака иде и у заслужену пензију. У Удружењу превозника терета у међународном друмском саобраћају „Међународни транспорт” подсећају да земљи недостаје између 7.000 до 10.000 оваквих професионалаца, а међу њима су и они који управљају нискотонским возилима, аутобусима, специјалним возилима…
– Дошли смо у позицију да не можемо да превеземо робу коју су произвела предузећа која послују у Србији. Немамо возача већ одавно. Други проблем се односи на обуку кадрова, а то не можемо сами да решимо, без помоћи државе. Зато смо је недавно и затражили. Најављене су промене у школском систему. Досад је било правило да ученик из средње школе излази са Це категоријом, а сада улази у програм да ће излазити са Це и Е категоријом, а то значи да ће моћи да вози и шлепере, а не само мала возила, што је велики помак – наглашава Неђо Мандић, председник удружења.
Додаје да Закон о безбедности саобраћаја добија важну измену, а то је да ће возачи убудуће моћи и пре навршене 21 године да прођу све додатне обуке, за полагање Е категорије, што досад није било могуће.
– Тиме ће се оспособити за рад. То је био велики проблем, посебно када знамо да је актуелан дефицит те радне снаге. Добили смо уверавање и да ће средње саобраћајне школе моћи да постану центри за обуку возача, а то су досад радили само приватници који су превише скупи. Агенција за безбедност саобраћаја прихватила је наш предлог – наводи Мандић. Додаје да ће то значити убрзано дошколовавање кадра, а већ од септембра очекује се да ће се један број средњих школа укључити у редовну, почетну, али и периодичну обуку за возаче.
– Те обуке неће бити скупе, а донеће добро не само кандидатима, већ и држави која ће стећи обучен нови кадар – напомиње Мандић.
Србија има између 160.000 и 200.000 возача, подаци су Агенције за безбедност саобраћаја, подсећа он, али је око 20.000 до 30.000 њих у међународном транспорту, док са дипломом возача из клупа годишње изађе око 1.000 нових ученика, што није довољно. Додатан проблем је и то што су многи возачи и инжењери друмског саобраћаја отишли да раде ван граница Србије. Један од њих је и Срђан Маројевић (53), који је одлучио да после 28 година стажа и рада као инструктор, предавач и испитивач у ауто-школи, оде у Словенију и постане возач камиона теретњака. Данас вози „сканију”, дугачку 16,5 метара, обилазећи путеве западне Европе, превозећи пластику, иверицу, ауто-делове, хемијску индустрију…
– Нисам више могао да издржим темпо који ми је био задат у Србији. Имао сам пуно радно време без иједног слободног викенда. Када прође година, ја схватим да сам на нули. Ето, толико сам могао да зарадим, радећи нон-стоп. Успевао сам да опскрбим породицу зарад нормалног живота, али ни динар да уштедим. То ме је убијало у појам, а и знао сам да за такав исти рад негде на западу могу да стекнем много више – признаје Срђан, који по друмовима Италије, Француске, Немачке, Холандије, Белгије крстари од 2017. За то време успео је да својом кћеркама купи стан у Београду. Од свог рада возач шлепера у иностранству може да заради од 1.500 до 2.500 евра месечно. То је, додаје Срђан, сасвим довољно за живот, а може и да се уштеди.
– Возачи немају никакве трошкове, сем за храну. Спавамо у камиону, то нам је друга кућа. Ипак, европским камионџијама је лакше, јер нема граничних задржавања. Границу прелазимо са 80 километара на сат. Да, рецимо, морам да седим на граници цео дан као колеге из Србије, тај посао не бих радио ни у сну. Тако да, возачима из Србије није лако, ем су слабије плаћени, ем су им услови рада лошији а и нема их довољно – наводи он.
Његов један радни дан траје 13 сати. Вози се „чиста регула”, тако кажу искусни возачи, а то значи да правила морају строго да се поштују.
– Нема онога „још мало ћу да возим”. Ради се колико тахограф у камиону дозвољава, он нам је најбољи савезник. Девет сати смо у континуитету на точковима, а за утовар и истовар робе можемо да одвојимо додатних четири часа. После тога следи одмор од 11 сати – напомиње возач теретњака.
