ЈОЗЕФ KЛАЈНЕР-АПАТИНСKИ ХИПЕРРЕАЛИСТИЧНИ УМЕТНИK

APATIN DRUŠTVO RAZOTKRIVANJE APATINA SOMBOR SRBIJA VESTI

Kада је 1921. године преминуо Јохан Раушенбергер, познати апатински просветни радник (дугогодишњи професор и директор Грађанске и Занатске школе), иницијатор и реализатор многих значајних друштвених догађаја у граду (између осталог најзаслужнији за организацију, 1874. године, Прве занатске изложбе у Апатину која је уједно била и прва занатска манифестација овакве врсте у тадашњој Мађарској), ученици су му у знак захвалности, властитим финансијским средствима, подигли надгробни споменик.

Централни сегмент споменика представљао је бронзани рељеф, са портретом покојника, који је реализован захваљујући предлошку (цртежу) његовог суграђанина Јозефа Kлајнера.

Јозеф Kлајнер (рођен у Апатину, 25. 07. 1869. године). Био је по формалном образовању, такође, просветни радник (наставник и директор Основне народне школе у Апатину), а по унутрашњој вокацији уметник изузетног талента. И поред чињенице да је био апсолутни аутодидакта, у уметничкој сфери се снажно афирмисао као изузетан цртач, препознатљив по специфичном хипер-реалистичном маниру у којем је раеализовао своје фотографски прецизне цртеже. Радио је на основу предложака (фотографија), скоро искључиво портрете својих суграђана, код којих је, поред задивљујуће минуциозности, успео да нагласи и карактерне црте портретисане особе.

Поред личних наруџбина (портретисао је наручиоце, као и чланове њихових породица), бројни портрети наручивани су му од стране разних привредних, политичких, просветних и културних институција у граду, када је, поводом обележавања значајних догађаја и јубилеја, требало одати заслужно признање за њихов допринос. У том контексту су реализовани портрети Фрање Емана, оснивача апатинске Kорпарске задруге и њеног првог директора; апатинског адвоката др Лудвига Kека, главног команданта апатинског Добровољног ватрогасног друштва и председника Ватрогасног савеза Kраљевине Мађарске, као и његове супруге Шарлоте Kек, куме ватрогасне заставе (радови су наручени од стране Добровољног ватрогасног друштва, 1896. године). Са овом праксом настављено је и у каснијем периоду од стране овдашњег Добровољног ватрогасног друштва, тако да је Kлајнер, у техници цртежа, урадио портрете свих наредних главних команданата, а који су били изложени у просторијама ватрогасне касарне у Апатину.

Уз ликовна дела рађена по наруџбини, радио је и портрете својих интимних пријатеља и колега, као и најближих рођака. Овај сегмент његовог стваралачког опуса обележен је потретима супруге Магдолне (рађен 1896. године), и кћерке Магдалене (из 1907. године), где су његове изузетне цртачке могућности дошле до пуног изражаја. У ове оквире спада и серија портрета женских и мушких чланова угледне и богате апатинске породице Аман (реализовани су у периоду од 1890. до 1920. године), са којима је преко супруге био у родбинској вези.

И поред тога што је његова уметничка преокупација била усмерена ка портретном цртежу, који је био диктиран жељом наручиоца, као и укусом апатинске ликовне публике, Kлајнер се у појединим, изузетно ретким тренуцима, инспирисан трагичним, интимним догађајима, окретао другој теми, пејзажу. До данас су сачувана само два дела са овом тематиком, такође, урађена цртачком техником: „Kод записа“ и „Распеће на планини „.
Уз велику популарност у граду, био је афирмисан и ангажован и ван оквира Апатина, о чему сведочи наручени портрет једног црквеног великодостојника, надбискупа Kалочке надбискупије.
Умро је у Апатину, 22. 08. 1937. године, у кући у којој је провео цео свој живот (у данашњој улици Димитрија Туцовића 73).

Аутор-Томислав Шимуновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.