„ИЗАЗОВИ АВАНТУРУ“ У АПАТИНУ

APATIN SOMBOR SRBIJA VESTI

ЖИВОТ У СРЦУ ГОРЊЕГ ПОДУНАВЉА

Kуљанин Радован Kовач, аутор емисије „Изазови авантуру“ на потпуно иновативан и другачији начин, кроз авантуру истражује лепоте и богатстава Србије како би их приказао странцима али и домаћој публици. У последњој епизоди Kовач је посетио Апатин где је кроз своје лично искуство публици представио резерват природе „Горње Подунавље“.

Специјални резерват природе Горње Подунавље на самом северозападу Србије остатак је некадашњих плавних подручја Подунавља. Налази се на тромеђи са Хрватском и Мађарском. Чине га сплетови копнених и водених делова. Највећи део заузимају Апатински и Моношторски ритки комплекси. Простире се уз леву обалу Дунава од 1367. До 1433. километра, на скоро 20.000 хектара. Обилује биљним и животињским светом. Присутна је 51 врста сисара, 248 врста птица међу којима су и заштићени орао белорепан и црна рода, 50 врста риба, 11 врста водоземаца, девет врста гмизаваца. Ту је још и велики број бескичмењака и фауна лептира од преко 60 вртса. У Гоњем Подунављу расте преко 1000 врста биљака. Овде је и најбројнија популација европског јелена у нашој земљи.

Радован Ковач аутор и водитељ емисије „Изазови авантуру“ која се емитује на друштвеној мрежи „Јутјуб“ у другој епизоди одабрао је обилазак управо Горњег Подунавља. Саговорници су му били наши суграђани шумар Драган Кукић и Миодраг Перовић, шеф Шумске управе Апатин.

Драган Кукић од 1992. године живи у шуми, делимично због посла којим се бави, а великим делом због љубави према природи. Кукић из куће у којој живи иде у редован обилазак ревира, чешљање терена, праћење стања. Чести гости његовог дома су љубитељи природе, припадници еколошких удружења, орнитолози, пчелари и многи други. Многе људе плаши идеја да живот у градској гужви, вреви и улицама замене шумом и шумским окружењем, али не и Кукића.

У шуми је лепше живети него у граду. Зими је мање туриста и посетилаца, па је мирније. Оно што ме посебно радује је велик број младих породица које долазе да уживају у природи  што није био случај до сада. Не недостаје ми град нити икакве тековине града и модерног живота, само неки драги људи. Господу сам захвалан што сам сачуван од тих новотарија, дигитализације, немања свог живота него вирења у туђе. Од тога да телефон служи као ортопедско помагало за обогаљену личност, као њен наставак. Човек своју личност треба да направи у свом срцу, души, глави  у уму, а не путем телефона, каже Кукић и додаје – У шуми је најважније сачувати здрав разум. Није лако у шуми. Суочи те са собом. Ту дођеш и схватиш да си ситан. Ово је директна вертикала са Господом. Самотно је, али ниси усамљен. Самоћа и усамљеност су две категорије. У граду има свега, има људи, а опет су многи усамљени. Био сам на неким дешаваљима где је било и 30 хиљада људи око мене, али сам био усамљен. Овде, у шуми, сам си, и то је у реду. Има у граду и сјајних људи с којима би да проведеш време, али они имају своје животе, не можеш да се петљаш у то, некако ти буде драже кад су у шуми. Љубави увек има, и поштовања, само мораш знати с ким то делити.

А оно што човека очекује у шумама Горњег Подунавља су прелепа природа, мир, звуци птица, пуцкетање грана, шуштање лишћа. Ако је човек довољно миран и дозволи себи да се стопи с природом моћи ће да примети да шуме, ливаде и вода око њега врве животом.

Подручје Горњег Подунавља је богато биљним и животињским светом заштићених врста, али је и део који представља само његово средиште надалеко чувено ловиште дивљачи у Србији. Време пред почетак лета је период када многа дивљач изводи своје младе и женке су додатно опрезне, али понеке, као што су крмаче дивљих свиња, и опасне уколико их посетиоци изненаде. Због тога постоји и правило које прописуе да се  током боравка у резервату пси воде на повоцу и никако не пуштају. Овде имамо на релативно малом простору велики фонд је дивљачи. Ово су предели далеко од града и овде важе друга правила. Дивљач има свој биолошки ритам, и треба знати када је период активности, а када мировања. Јеленска дивљач мирује током дана јер тада прежива, а постаје активна у сумрак. Посетиоци шуме често пролазе поред места одмора дивљачи, а да тога често нису ни свесни. Можете приметити улегнуту траву, трагове лежања крупне дивљачи. Резерват Горње Подунавље има све три категорије заштите природе. Прва категорија значи да су на том простору забрањене све активости и да људска нога никада није крочила на то подручје, природа је ту онаква кава је била одувек. У резервату имамо неколико таквих подручја, каже Миoдраг Перовић.

Због специфичне лепоте и богатства Горњег Подунавља резерват је на мапи многих туристичких понуда Србије.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.