Пре само 20-25 година тешко је било замислити где ће нас развој технологије одвести. Младост многих Апатинаца који тек што су винил плоче заменили касетама, обележио је и долазак видеорекордера и вечери уз изнајмљене VHS касете. У време када је излазак постао појам, a новац „нестајао“ преко ноћи, видео касете су постале једино што увесељава и забавља. Апатинци Чедомир Секицки и Синиша Вукмировић водили су видеотеку „Оригинал“, једну од неколико у Апатину, која је била смештена прво у Милоша Обилића, затим у Средњој, а затварање је дочекала у Градском парку.
– Отворили смо 1996. године и радили пуних десет година. Почели смо са хиљаду касета и развијали се. Нисмо ни слутили да ћемо радити само десет година. Када се појавио интернет, филмови су постали доступни свакоме и сви су могли да их скидају, развила се пиратерија и то је био крај видеотека. Покушали смо пратити модерне токове и полако набављали двд-јеве, имали смо их пар стотина, али нисмо успели да вратимо заинтересованост чланова. Цене пакета су биле велике, интересовање све мање, и финансијски смо се суочили са истином – не исплати нам се држати видеотеку ни цд-теку, прича Чедомир-Чедо Секицки.
– Буквално свака кућа у време рада наше видеотеке имала је видеорекордер, а имали смо их неколико и за изнајмљивање. Када смо почели да радимо било је то „пуном паром“. Највише су се тражиле акције и трилери. Од наслова смо морали да имамо оно што је тада било популарно. Имали смо велики број сталних чланова који су свакодневно изнајмљивали касете, за које смо остављали нове наслове или оно што воле да гледају, па и препоручивали. Корисници су од нас очекивали да знамо садржај филма који изнајмљују, каже Синиша Ћиро Вукмировић.
У то време се тражило све од цртаних филмова, преко акција, трилера, хорора, фантазије до порнофилмова, за које није било битно да буду популарни него да буду нови. Уопштено филмови су требали да буду актуелни. То је захтевало да власници буду брзи у наручивању нових наслова, али и да имају сарадњу са, тада, најпопуларнијим издавачким кућама.
– Ми смо куповали углавном пакете јер су били јефтинији од појединачних наслова. Сарађивали смо са Провижном или Таком, а они су у пакетима продавали 4-5 филмова, понекад су частили неком копијом, а такав комплет је износио 50 марака. Мана тога је била што су они бирали садржај пакета, па сте уз популарне и нове филмове добијали и оне који се слабо продају, каже Чедомир.
Чланови су касете могли да задрже 24 часа, а изнајмљивање је коштало тадашњу марку у динарској противредности. За узимање неколико касета постојала је погодност гледања код куће од три до пет дана.
Оно што већина тадашњих корисника/чланова видеотека памти је да су се касете морале вратити премотане на почетак или бисте платили више за изнајмљивање од редовне цене као казну за то.
– Зашто се филм морао враћати, углавном јер су се друге муштерије љутиле када прво морају премотати касету, а и нама је отежавало посао јер у гужвама нисмо стизали то урадити. Био је то једноставан израз пажње према другим корисницима, објаснио је Синиша.
Након затварања остало је неколико касета које никада нису враћене. Све оне које су се последњег дана нашле на полицама видеотеке „Оригинал“ данас су запаковане и склоњене на тавански простор.
– Нисмо их продали јер нам је жао то учинити. Можда ће доћи време када ће поново вредети. Касете су потрошни материјал, временом се оштете, вероватно међу њима има и таквих, али већина је потпуно исправна. Има и нових које никада нису стигле до гледалаца. Одабрали смо десет таквих да, у име сећања на видеотеку „Оригинал“, поделимо заинтересованим слушаоцима Радио Дунава, Потребно је само да назову број телефона 061/669-70-20 и добију пакет од десет, и данас, актуелних наслова као поклон, рекао је Чедомир Секицки.
Леп гест који ће обрадовати искрене љубитеље видео касета и подсетити на једно време које је нестало у неуморном напредовању технологије.
М.В/А.Д
