ГВОЗДЕНО ДОБА НА АПАТИНСКОМ ПОДРУЧЈУ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Откриће и употреба гвожђа представља један од најепохалнијих догађаја који су начинили изузетан напредак у људској цивилизацији. Гвоздено доба се дели настарије (халштат, 900-300 год. пре н.е.) и млађе (латен, од 300. год. до почетканове ере).

Почетком старијег гвозденог доба долази до великих етничких померања, као што је продор трако-кимерских племена чији се утицај уочава на материјалној култури констатованој на бројним налазиштима.

Територија апатинске општине улази у круг вал-даљске културе, која егзистира на овим просторима у старијем гвозденом добу,као огранак Урненфелдер културе (Култура поља са урнама). Материјална култура (керамичке посуде разних форми, листолика копља, секире, гривне, игле, наочарасте фибуле, ниске, итд.) са халштатским карактеристикама констатована је на бројним локалитетима (насеља и некрополеса урнаманаредове). Један од њих је и локалитет “Магарећи млин” на којем је, приликом заштитних ископавања реализован и од стране екипе Покрајинског завода за заштиту културе (80-их година 20. века), пронађено халштатско насеље.

Као случајан, површински налаз, на неколико локатитета пронађене су карактеристичне бронзане секире-келтови, код којих се дрвени држак углављивао са стране. На идентичан начин су на локалитету “Магарећи млин” пронађене и кружно савијене бронзане игле, различитих димензија (пет комада).

Млађе гвоздено доба или латенска култура представља последњу фазу праисторијиског периода Војводине. Носиоци латенске културе су келтска племена која се у миграционим таласима крећу из матичних области ка југоистоку и том приликом се насељавају у доње области Панонске низије.

Доласком на подручје Војводине са собом доносе бројне иновације као што је употреба грнчарског кола, до тада непознатог у Подунављу, а које омогућава производњу квалитетнијих керамичких посуда. Као изузетни познаваоци металургије гвожђа доносе и једнобразне серије изузетно ефикасног оружја (мачеви, врхови закопља, ножеви, секире, двоструки ножеви, итд.) и широк спектар функционалног оруђа. Такође, почињу да користе новац као средство плаћања (прво сребрне грчке драхме, а касније почињу и сами да кују њихове имитације), док накит специфичних форми (фибуле, наруквице, итд.) игра веома значајну улогу у свакодневном животу. Приликом сахрањивања практикују биритуални покоп (скелетно сахрањивање и кремација), а обавезан део погребног ритуала било је савијање и ломљење покојниковог оружја.

На подручју апатинске општине носиоци латенске културе, односно археолошки локалитети са њиховом материјалном културом, констатовани су већ приликом првих ископавања почетком 20. века, организованих од стране наших суграђана, чланова сомборског Историјског друштва Бачко-бодрошке жупаније. Тако је приликом ископавања локалитета “Бекерови виногради”, током 1904. и 1905. године, констатована латенска некропола(гробље). На овом локалитету је пронађен богат материјал, који су поред осталог чинили: златна копча за каиш, фрагментована и цела златна фибула, два сребрна ексера, келтски мач, двоструки нож, итд. Већи део материјала је током времена нестао (поготово када су у питању предмети од племенитог материјала), а одређен број се нашао у збирци сомборског адвоката и познатог колекционара др Имре Фраја (донирањем збирке Градском музеју Сомбор, завршио је у његовом фундусу). То се пре свега односи на инвентар једног гроба – златну фибулу (рађена у техниции скуцавања са хоризонталним дугметом и трапезоидним лежиштем заиглу) и копчу за каиш (овалног облика са трном).

Апатински историчар Ханс Јург наводи да је из овог периода пронађен и један златан ланац (тежине 11 гр.), који је завршио, још пре Другогсветског рата, у иностранству (више предмета је, по њему, доживело овакву судбину), као и да је Јохан Вајганг, на једној од тадашњих циглана открио један бодеж.

Приликом сондажних ископавања од стране Војвођанског музеја из Новог Сада, током 1957. године, на локалитетима “Гај” и “Мостонга”, констатована су и насеља из латенског периода.

Керамичка урна-халштат
Листолико бронзано копље
Бронзана секира-келт
Бронзани накит

Аутор: Томислав Шимуновић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *