ИНВАЛИДНА ЛИЦА У АПАТИНУ ОСТВАРУЈУ ПУНУ ПАЖЊУ ДРУШТВЕНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ – НИСУ ЗАБОРАВЉЕНИ, О ЊИМА БРИНЕ ЛОКАЛНА ЗАЈЕДНИЦА

APATIN DRUŠTVO VESTI

Општина Апатин скоро две деценије има организовану бригу и заштиту инвалидних лица и деце са посебинм потребама преко дв удружења, Даневног боравка за особе за физичким инвалидитетом и интелектуалним тешкоћама и Друштва за дечју и церебралну парализу.

Дневни боравак за многе особе са инвалидитетом значи други, а за многе и први дом, у коме оне свакодневно проводе време уз стручну помоћ од психолога до стручних лица која спроводе многе радионице едукативно-окупациног типа. У Дневом боравку раде два васпитача, стручни радник, али су практично ангажовани сви запослени у Центру за социјални рад.


-Циљна група су одрасла лица, међу којима многи, зависе од Центра за социјални рад у сваком погледу који се и стара о Дневном боравку. Почели смо са децом која су сада већ у некој одраслој доби. Некима од њих пружамо и кућну негу јер својим способностима без родитеља нису у могућности да се сами старају о себи-каже Марина Зорић, која је почела као волонтер а сада је стручни срадник, задужена и за писање планова и програма садражај који се проводе у Дневном боравку.

-Упознајемо ту и браћу блиазанце Зорана и Динка Ћулину, које цео град познаје као изврсне цртаће стрипова, са оргиналинм ликовима и сценографијом, одлично вајају, воле да певају. Они су под потпуним старатељством Центра за социјални рад. При обиласку Дневног боравка вашег репортера је замолио Зоран да промовише њихове стрипове који су већ изазвали пажњу стручне јавности из Новог Сада.-Мој брат и ја живимо без родитеља али нам је Центар једини дом у ком се осећамо срећно. Током лета организује се распуст а ми смо породица која се томе једино не радује. Навикли смо једни на друге, свакодневно смо ту, помажемо се, и не волимо када се одвајамо-кажу близанци Ћулина који имају интелектуалних проблема у развоју али су зато изванредно надарени за уметност, посебно цртања стрипова и вајања. Браћа Ћулина је на фестивалу стрипа у Бачком Петровцу добили посебно признање за оргиналност својих радова.

Николина Сучевић, директорка Центра за социјални рад истиче, да су сви ангажовани у раду Дневног боравка посвећени, својим штићеницима, те да се уз радионице, током године организују разни излети у природу, одласци у сомборско позориште, спортско-рекреативне игре са суседним градовима, Сомбором и Оџацима, прилагођене овим особама.- Општина финасира цео програм. Све услуге, од оброка који се сваког дана приређује у самој кући Дневног боравка, до путовања на разна дружења са сличним друштвима, до плаћања месчене карте за кориснике који нису из Апатина већ села општине, до текућих трошкова одржавања простора-вели Сучевићева, додајући да корисници , без обзира из каквих материјално стојећих фамилија, немају никакву партципацију.

У Центру за социјални рад још истичу разне донаторе који помажу Дневни боравак. Почев од њихове бивше штићенице која је оставила поридичну кућу, која је пре десетак година донирана, после уређена уз помоћ како корисника тако бројни грађевинских фирми из Апатина, до донатора који повремено финасирају излете, доносе дидактички материјал. Слично је са јавним установама Културним центром који сваког 3. децембра, на Дан особа са инвалидтетом, уступа простор у галерији за њихове изложбе радова.-Грађани Апатина су препознали значај колико је то важно овим особама.-Циљ је њихово осамостављивање. Најдраже им је кад имају госте, а то је и начин социјализације, које су они жељни-каже Сучевићева.

У Апатину постоји и Друштво за дечју и церебралну парализу које је изникло из Удружења „Бреза“. Они, иако формално одвојени, тесно сарађују са Дневним боравком. Председница овог друштва Марија Богић, истиче да је друштво током свих ових годана у потпуности омогучило деци потебно окупљање.-Трудимо се да им омогућимо живот у заједници. Финасирање постаје проблем јер су престала да пристижу средства из Министарства за рад, борачка и социјална питања-Одсек особа са инвалидитетом, за ова Удружења. Ипак кроз разне пројекте успевамо да одржимо континуитет, конкуришући пројектима, према Републици и Покрајини. Наша манифестација посвећена певању „Златни глас“ која се одражава сваке године окупља бројна друштва особа за дечјом и церебралмом парализом. Успевамо да органзујемо и разне излете који посебно увесељавају ову децу-каже Богићева, која низ година води ово Друштво.

Софија Пуалић-Шперо