УФ, БАНКА!
Неколико људи ми се ових дана пожалило како имају проблема са банком, која је некад била државна (а данас се не зна ни чија је, и шта се ту дешава) јер нису могли тек тако једноставно да своја примања пребаце у другу банку. Три дана обигравају око ове банке поред Туристичке организације, не би ли некако решили свој проблем. Како сам и сама имала искуство са истом због свега 165 динара наследства, због којих нисам могла да угасим рачун, знам кроз које муке пролазе ови људи.
Елем, није то све. Клијентима ове банке дојадило и то што по киши, снегу, ветру, ко „стока у тору“, морају да чекају у реду на улици, да би дошли до својих новаца, јер банка у скученом простору не може да прими све. И даље, мој пријатељу дојадило и то што у банкомату мало-мало нема новаца или је исти у квару.
Те тако, редом иду приче, а банка олако не даје „исписнице“ својим клијентима али су они упорни те тако не вреди им што разним бирократским заврзламама цео поступак гашења рачуна одуговлаче.
Као што рекох на почетку, данас се заиста не зна ко и како управља овом банком, нити да ли је седиште у нашој земљи или негде у Чикагу, закључује један виспрени пензионер. А Чикаго нам је некако препознатљив. Зна се по чему!
ХОБОТНИЦА
Службеници јавне установе, дакле државне, који би требало пре свега да буду сервис грађана, како се то некада причало, баш нешто ни не хају за те исте грађане, односно нас све. Те тако у ПИО Фонду, на пример, ако треба да решите неки проблем, лето није погодан моменат, јер су готово све канцеларије празне, а службеници на одмору. Ако је проблем хитан добијате само информацију да се обратите ПИО у Сомбору, где је такође дефицит службеника, због годишњих одмора.
Е, сад човеку би било разумљиво да су ове јавне установе, тобожњи сервиси грађана приватно производно предузеће па да сви имају колективни годишњи одмор. Овако, остаје горак окус, да ми баш и нисмо тако уређена државна админстрација као што нам презентују, а исто тако да смо још увек далеко од дигитализације која ће нас ослободити ових, опет бирократских послова, печата и потписа, и ко зна чега још, због којих губимо време и живце, као грађани. Заправо, као што су нас учили на факсу, бирократија је хоботница, само шири пипке, хранећи се све беспотребнијом папирологијом, у 21. веку. Речју, неуништива!
ПЕЦАРОШИ
Урушени путнички пристан постао је Мека за пецароше. Начичканих чамаца на овом делу Дунава никад више него овог лета. Сомићи су хит. По неформалним статистикама шмекера са терасе „Буцова“ и „Круне“, ово је постало плодно риболовно подручје. Веле, више чамаца него што их за оно кратко време функције пристана, било путничких бродова. Нико нема објашњење откуд толико улова на овој локацији. Можда сомићима одговара урушени пристан. То су ти закони природе. Ако, бар пецароши уживају, па док траје нека траје.
С.П.Ш.
