Премијер Србије Ђуро Мацут изјавио је данас, након седнице Штаба за ванредне ситуације, да је ситуација у земљи стабилна и да за сада неће бити увођења мера према грађанима. Ипак, због историјски ниског водостаја Дунава, остаје препорука да се вода и електрична енергија троше рационално.
На седници је разматран утицај ниског водостаја на енергетску безбедност и пловидбу Дунавом, као и на функционисање система канала Дунав–Тиса–Дунав.
„Неопходно је да се одржи стабилност енергетског система, која је тренутно у потпуности обезбеђена, као и функционалност пловног режима на Дунаву и веза са каналским системом Дунав–Тиса–Дунав. На томе ће највише радити ‘Србијаводе’ и ‘Војводинаводе’“, рекао је Мацут.
Он је навео да су све надлежне службе укључене у праћење ситуације и да су добиле конкретне задатке.
Мацут је поново апеловао на грађане да рационално користе воду и струју, јер водостај Дунава директно утиче на производњу електричне енергије у хидроелектранама „Ђердап“.
„Трудимо се да становништво не осети последице. За сада немамо никакве мере према грађанима, али остаје упозорење да ситуација није наивна, мада није ни забрињавајућа у тој мери. Остаје препорука и молба да рационално трошимо наше ресурсе“, поручио је премијер.
Најављено је да ће Штаб наставити да заседа и у наредном периоду, у зависности од кретања водостаја и стања у енергетском систему.
Низак водостај Дунава утицао је и на рад нуклеарних електрана у Румунији и Мађарској, које воду из реке користе за хлађење постројења.
Директор Института за нуклеарне науке „Винча“ Славко Димовић изјавио је за РТС да нема разлога за страх и панику и да обустављање рада реактора не представља опасност за становништво, јер се спроводи према строго утврђеним процедурама.
Према његовим речима, последице су пре свега економске, док се у Румунији и Мађарској очекује пораст водостаја како би производња могла да буде нормализована.
Димовић је оценио да актуелна ситуација указује на потребу да се отворени системи хлађења, који захтевају велике количине воде, постепено замене затвореним системима и расхладним торњевима, који потрошњу воде могу да смање на два до три одсто.
