ДРУГА ЗАНАТСKА ИЗЛОЖБА У АПАТИНУ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA SOMBOR VESTI

Динамичан и разноврстан развој апатинског занатства у периоду након Првог светског рата, наметао је различите форме деловања апатинског Занатског удружења, што је, између осталог, резултирало још једном великом, пропагандном занатском презентацијом. Kористећи већ стечена искуства на организовању манифестација оваквог карактера, занатлије су, уз подршку општинске администрације, као и ангажовањем многих градских институција и бројних појединаца, приредиле, током 1922. године, другу Занатску изложбу. Организована је у тренутку општег процвата занатства на подручју новоформиране Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и привреде упште, која је у тим послератним годинама била у перманентном успону. Према релевантним статистичким подацима, у Апатину је те године, у оквиру занатске делатности, деловао импресиван број занатлија, заступљених у 40 различитих занатских профила: 560 самосталних мајстора, 1200 помоћника (калфи) и 350 ученика (шегрта). Овом броју се могу још додати и 400 стотине рибарских мајстора, бројни шоперски (бродотесарски) мајстори, као и млинари са своје 32 дунавске воденице.

Друга Занатска изложба је организована током августа 1922. године, а изложбени простор је, поред просторија (23 учионице) у згради тадашње Грађанске школе (данас заједничка зграда основне школе “Жарко Зрењанин” и музичке школе “Стеван Христић”) обухватао отворене површине у дворишном делу (резервисаном за шопере, каменоресце и цигларе), као и дворишни простор суседне, основне школе (представљени су апатински аласи са својим рибарским алатима и реконструисаним теренским стамбеним објектима, колибама од трске). Сваки од 218 званично регистрованих излагача имао је свој изложбени део, где је презентирао своје, врхунски израђене продукте, а најзаступљенији међу занатлијама били су том приликом, обућарски мајстори (31 учесник). Посебна специфичност Изложбе било је учешће групе руских емиграната, избеглих пред бољшевичком револуцијом у Русији, који су своју привремену егзистенцију нашли у Апатину и околним местима. Потврдивши се као изузетно вешти столари и произвођачи дечијих играчака од дрвета, и они су били заступљени са својим маштовитим експонатима.
Ова, за Апатин као и ширу регију, изузетно значајна манифестација, била је праћена и одређеном пропагандном активношћу. У ту сврху је штампана обимнија публикација (каталог са 80 страна), а такође и сет разгледница са мотивима са саме Изложбе. Kаталогом (“Kаталог апатинске занатске изложбе 1922.”) је било обухваћено неколико поглавља: предговор изложбеног комитета, кратка историја града, “мала статистика” у вези тренутног стања привреде, трговине и саобраћаја у Апатину, као и 108 декоративних реклама апатинских занатлија, привредника и предузимача. Најбројније су биле рекламе из сфере корпарско-кошарачке производње, поред којих су још заступљене и рекламне понуде занатске радионице Хорн (“најстарија стручна радионица за израду музичких инструмената у држави СХС”), фирме градитеља бродова и других пловних објеката, Валентина Еђеда, основане далеке 1809. године, итд. Рекламе су, поред сегмента са графичким приказом неког специфичног артикла из продајног дијапазона, обавезно имале и текстуални део (са именом и презименом занатског мајстора и адресом радионице) у којем је представљен комплетан производни програм.


Тако се може прочитати да поједини корпари нуде. Плетени намештај од трске, жуте вртне фотеље, намештај за баште и предсобље, производи за веранде и зимске баште, дечја колица, сталке за цвеће, путне корпе-кофере, корпе за ручни рад, корпе за рубље, папиркорпе, пијачне ташне, црне корпе за пољопривреду, тресаче за тепихе.
Ужари, гребенари и плетачи рибарских мрежа израђују: рибарске мреже и алат, вршке, конац за мреже, вучну ужад, ужад за вршалице, гуртне за млинове, за ролетне, за тапетаре, покриваче за коње, ужад за сушење веша, спортске мреже, домаћи конац, канап за шивење, везивање и паковање.
Столарски мајстори су понудили: вешалице за одело, тацне, играчке, столове, хоклице, кутије за прибор за ручавање, сланике, комплетне намештај за спаваће собе, трпезарије, собе за господу, собе за даме, дечје собе, писаће роло-столове са централним затварањем, столове за писаће машине, сталке за акте, пултове, клупе, канцеларијске уређаје, кухињски намештај, грађевинску столарију, уређаје за млинове, машине за ручно прање рубље, столове за билијар, кутије, сандуке, као и производњу фурнира и шперплоча.
Стругари, такође нуде. преслице, столове са огледалом, сталке висеће стојеће, славине за бурад; сарачи и ременари: реквизите за лов, каишеве за муницију, ловачке торбе, каишеве за псе, бандажне радове, коњску радну опрему, кожне торбе, разне каишеве за пренос, школске ташне; лончари и пећари: каљеве пећи, шпорете од каљева, грађевинске украсе и разно посуђе од керамике.
Одућари рекламирају: женску луксузну обућу, мушку и дечју обућу, сандале, ципеле за спорт и за лов; шеширџијски мајстори: разне типове шешира од филца, вуне, велура, сламе, бродарске капе дечје шешире; а ножари и оштрачи: рибарске ножеве и резни алат за корпаре.
На другим рекламама се може пронаћи понуда машинбраварских мајстора: израда уређаја гасних генератора, млинских постројења, пољопривредних машина, разних трансмисија, лежајева, цилиндара за брашно, металних прозора, моторних чамаца; бродотесара-шопера: израда свих врста пловила од тврдог и меког дрвета, приватних бродова (шлепова) до 30 вагона носивости, воденица, сандолина, чамаца, разних весала; плетачких мајстора: израда женске и дечје модне одеће, јакни, блуза, џемпера, шалова, мушких јакни, капа, чарапа, зокни, рукавица, вунених марама; и каменорезачких мајстора и бетонџија: израда надгробних споменика, плоча, оквира за гробове, камених пољских крстова, итд.
Други део публикације посвећен је самој Изложби и садржавао је распоред изложбених експоната, тј. занатских производа по просторијама (учионицама) у школској згради и двориштима, као и списак излагача, дат по абецедном реду, са напоменом о врсти занимања и месту излагања.

Изложба је била својеврсна демонстрација квалитета врхунских занатских производа, а уједно и потврда континуитета у развоју апатинског занатства. Наишла је на изузетно повољан пријем и побудила огромо занимање, на само код припадника занатлијског сталежа и становника Апатина, него и на много ширем подручју. Поред основног, пропагандног карактера, Изложба је имала и одређену комерцијалну сврху. Финансијски ефекат (од закупа изложбених места, продаје каталога, реклама у изложбеној публикацији, итд.) био је изузетно добар, пошто је Удружење остварило приход од 293 хиљаде круна (односно 75 хиљада динара), а стечена добит је могла бити искоришћена за елиминисање многих хроничних проблема, као и за реализацију приоритетних пројеката (нпр. куповина или изградња занатског Дома).

Аутор-Томислав Шимуновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.