РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: АПАТИН-АУШВИЦ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Када су напредујући ка Немачкој са коначним циљем, освајањем Берлина и уништавање Трећег рајха, припадници 322 стрељачке дивизије совјетске Црвене армије ушли 27. јануара 1945. године у концентрациони логор Аушвиц Биркенау (Пољска) нису могли да претпоставе какве ужасне призоре ће затећи у њему. Дочекало их је око осам хиљада остављених логораша који су више личили на живе мртваце, него на људе. Био је то призор који се није могао замислити ни у најстрашнијим сновима. Претпоставља се да је у Аушвиц Биркенау током његовог рада убијено око миллион и сто хиљада људи (милион Јевреја). Бројне композиције људи из свих окупираних европских земаља даноноћно су пристизале у логор смрти Аушвиц где је пристигле чекао ужасан крај.

Истеривани из својих кућа уз пратњу дотеривани су до железничких станица где су их већ чекале припремљене композиције. Тада су уз претње, псовке и ударце палицама и штаповима од присутних припадника есесоваца задужених за њихову депортацију у концентрационе логоре смрти, где се на најсуровији начин у континуитету реализовало »коначно решење јеврејског питања», односно њихово тотално уништење. Нагуравани су у пренатрпане сточне вагоне тако да су могли само да стоје. Сабијени једни уз друге вршили су и физиолошке потребе пред члановима својих породица као и непознатим присутним људима, падали у несвест без воде коју нису пили данима и недостатка ваздуха, наслућивали су шта им се спрема. Прича се да су у очајању питали једног старог рабина који је био са њима: «Где ти је сада Бог о којем си нам говорио»? На то им је питање рабин одговорио: «То није право питање. Право питање је, где су сада људи»?

Доласком у логор Аушвиц Биркенау чекали су их разуларени есесовци са чопорима паса, немачких овчара, и уз дреку и батинање и угризе паса избацивани су из унутрашњости вагона, а на лицу места убијани су они који нису били способни да ходају.

Само један млади есесовац се упадљиво разликовао од осталих разуларених чувара. Мирно је стајао и са осмехом на лицу знатижељно је посматрао пристигле логораше. Нико није од новоприспелих могао да претпостави да их посматра чудовиште, у људском облику, које је тражило погодне особе за своје монструозне експерименте. Био је то др Јозеф Менгеле прозван због својих недела «Анђео смрти».

По приспећу у Аушвиц већина логораша је ликвидирана у бројним гасним коморама под изговором да иду на туширање, да би кроз отворе на таваници био пуштан смртоносан гас (Ciklon B). Остали су уништавани исцрпљујућим радом, неадекватном и минималном исхраном, (дневни оброци су им често били куване љуске од кромпира) разним епидемијама које нису уопште лечене и свакодневним егзекуцијама. Одређен број је убијен у чудовишним медицинским експериментима који је спроводио медицински тим на челу са др Јозефом Менгелеом. Ради ефикасног уништавања многобројних лешева саграђени су бројни крематоријуми у којима су спаљивани.

Након ослобођења и пуштања преживелих логораша из многобројних логора јеврејски рабин је одржао кадиш (јеврејска молитва за мртве) тако што је набрајао логоре смрти као што су: Аушвиц Биркенау, Берген Белзен, Треблинка, Дахау, Мајданек, Собибор, Бухенвалд, Флосенбирг, Матхаузен и друга стратишта где су убијани Јевреји јер њихова појединачна имена (шест милиона убијених) нису се могла због великог броја појединачно навести.

На исти начин једног априлског дана и апатински Јевреји су са овдашње железничке станице упућени у сабирни логор у Бачкој Тополи, одакле су после извесног времена депортовани у концентрациони логор Аушвиц Биркенау.

Као што је било и у другим градовима Бачке после депортације апатинских Јевреја, настала је безочна и срамна пљачка и развлачење покретне имовине смештене у њиховим, у великом броју, богатим кућама. Као власници фабрика, великих велепродајних и малопродајних трговина, у оквиру својих стамбених објеката поседовали су луксузан стилски намештај, клавире, сребрно, кристално и порцуланско посуђе, уметничке слике велике вредности, скупоцени накит, изазивали су завист и љубомору код неких суграђана. Тако су дојучерашње комшије, без имало скрупула, искористиле ову трагичну ситуацију да се домогну њихових разних ствари. Од познатијих Апатинаца у овим активностима је учествовао и др Едмунд Штели, који је и након рата остао да живи и ради у Апатину без икаквих последица и без гриже савести.

Само неколико наших суграђана имало је срећу да преживи све ужасе који су се даноноћно одвијали у овом паклу на земљи. Једна од преживелих морала је преко ноћи да држи упаљено светло у соби у којој је спавала, да би у тренутку када се нагло пробуди одмах видела да се налази на слободи, а не у ужасној бараци у Аушвицу.

Дан ослобођења Аушвиц Биркенауа од стране совјетске Црвене армије 27. јануара 1945. године се обележава у свету као «Међународни дан сећања на жртве Холокауста».

Овај текст посвећујем мојим пријатељима Јеврејима и сенима шест милиона убијених за време Холокауста.

Аутор: Томислав Шимуновић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *