ДАНАС СЕ ОБЕЛЕЖАВА СВЕТИ САВА

APATIN DRUŠTVO VESTI

Српска православна црква и верници данас обележавају Светог Саву који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје. Савиндан се обележава у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства. Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.

Свети Сава се сматра зачетником српске средњовековне књижевности, стога је и заштитник просветних установа.

Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко.

Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.

У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом преносећи основне верске и световне поуке.

Иза себе је оставио више писаних дела. Најзначајнија су „Житије Светог Симеона“, „Kарејски типик“, „Хиландарски типик“ и „Студенички типик“, као и „Законоправило“.

У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност српске цркве и српску архиепископију.

Умро је у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку из ходочашћа у Јерусалим, после једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.

Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.

Његове мошти су из Трнова пренете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.

Савин култ је у народу био јак због чега је у време Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.

Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на предлог Атанасија Николића, ректора Лицеја из Крагујевца.

После полувековне забране, 1990. године поново се обележава као школска слава.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.