ПРВИ СВЕТСKИ РАТ

APATIN DRUŠTVO RAZOTKRIVANJE APATINA SOMBOR VESTI

Избијањем Првог светског рата 1914. године, и увлачењем све већег броја држава у ратни вихор, као и интензивирањем ратних операција, општа ситуација у граду се значајно мења. За попуну ратних јединица аустроугарске војске, на подручју града се перманентно врши мобилизација одређених годишта мушког становништва, а као последица ратних дејстава на више фронтова, долази до регрутовања све већег броја Апатинаца у разне војне јединице. Велики одлив овдашње мушке популације се негативно одражава на ситуацију у самом граду, а нарочито на овдашњу привреду, јер је мобилисан велик број занатлија и квалификованих радника из бројних занатских радионица и предузећа која су била стожер овдашње привреде. Многи мобилисани грађани Апатина окончавају своје животе на разним фронтовима, од Србије, преко Италије и Француске, па све до Русије (погинуо је 351 Апатинац), а велик број бива рањен, са последицама које су им у каснијем периоду онемогућавале бављење некадашњим професијама. Иако није претпео директна ратна разарања, јер се није налазио у зони непосредних ратних дејстава, ови губици у људском потенцијалу били су тешко надокнадиви, и довели су, и поред свих напора, до стагнације, а у појединим сегментима живота града и до значајног назадовања.

Свој допринос ратним напорима аустроугарске војске, дале су и припаднице овдашњег друштва Црвеног крста, чије ангажовање долази до пуног изражаја од тренутка оснивања војног стационара за рањене војнике. За потребе овог стационара адаптиране су просторије у згради овдашње основне школе, а у складу са утврђеним прописима била је означена заставом Црвеног крста постављеном на крову. У ову установу су, са разних страна, упућивани рањеници над којима је претходно извршена нека медицинска интервенција, тако да је овај стационар служио за задњу фазу опоравка пре поновног упућивања на фронт или на повратак кући (уколико је као последица рањавања била трајна неспособност за рат). Током целокупног периода ове војномедицинске установе, бројне Апатинке, као припаднице Црвеног крста биле су ангажоване на вршењу разних активности- као медицинско особље, болничарке, куварице, спремачице, административни радници, итд.

У последњим данима рата и последењим покушајима за очување нестајућег Аустроугарског царства, на територији Мађарске долази до урушавања званичних државних власти и институција. У местима са словенским живљем (Срби, Буњевци, Шокци, Словаци, итд.) долази до формирања Народних већа, која преузимају власт, у исчекивању доласка српске војске и коначног ослобођења, и врше функцију привремених органа. Због своје специфичне демографске ситуације (скоро сва популација је немачког етничког порекла, уз неколико процената Мађара), административна власт у Апатину се не мења, али се припрема за улазак српске војске и за мирну предају града. Након што је у Сомбор стигао први одред српске војске, 13. новембра 1918. године, и у Апатин су упућене српске јединице под командом потпоручника Савића. После уласка у град, формира се војна команда српске краљевске војске места Апатин, која издаје проглас овдашњим становницима, дефинисан у неколико тачака, о понашању за време овог прелазног периода и до тренутка конституисања нових управних органа. Након овог транзиционог раздобља, дефинитивним нестанком некадашње државе, Аустроугарског царства, 1918. године, долази до формирања нових локалних административних власти које почињу рад у новонсталим околностима, тј. у државно-правним оквирима прве јужнословенске државе.

Завршетком Првог светског рата и трагичних догађаја на глобалном нивоу, који су променили дотадашњу свет и довели до нестанка неколико царевина и формирања нових националних држава, после више векова, Апатин (мада не са одушевљењем какво је владало у насељима са словенским живљем), заједно са Бачком, Барањом, Банатом и Сремом, након присаједињења ових крајева Србији, улази у састав Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Аутор: Томислав Шимуновић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *