Паралелно са дугом и вансеријском традицијом производње музичких инструмената (чувене радионице оргуља, и дрвених и лимених дувачких инструмената), музички живот Апатина се, такође, са великим успехом развијао још на једном пољу, тј. у сегменту хорског певања.
На иницијативу музички талентованих грађана, професионално везане за разне сфере живота, 1859. године, формира се Апатинско мушко певачко друштво, које је у тренутку оснивања имало 46 чланова (највише занатлија и просветних радника, затим произвођача инструмената и државних службеника, као и једног лекара, вајара и архитекту). Певачко друштво се захваљујући талентованим певачима и стручном вођству диригента, убрзо нашло међу најквалитетнијим друштвима у тадашњој држави. Једна од потврда њиховог високог квалитативног нивоа (поред освајања првих места на разним музичким манифестацијама у земљи и иностранству), био је наступ пред аустријским царем Фрањом Јосипом Првим и његовом многобројном дворском свитом, приликом свечаног отварања Новостапарског канала 1872. године. Након официјелног дела церемоније, цар је, импресиониран квалитетом изведеног репертоара Апатинског мушког певачког друштва, лично честитао његовом хоровођи.
Kолико је прослава 75-годишњице Апатинског мушког певачког друштва представљала изузетно значајан друштвени и музички догађај, говори чињеница да је Апатин био тих дана, тачније у недељу, 24. јуна 1934. године, најзначајнија музичка тачка тадашње Kраљевине Југославије. Наиме, целокупан припремљени музички репертоар, уприличен за ову прилику, целодневно је, уживо, преносио из Апатина, тадашњи Радио Београд. Kао најаву овог музичког догађаја, илустровани недељни часопис „Радио Београд“, од 24. јуна 1934. године, (специјализован за најаву недељног програма Радио Београда, уз пратеће текстове који се односе на најављене преносе, као и савремена техничка достигнућа из радио технике), објавио је текст са кратком историјом Апатинског певачког друштва и тачном сатницом преноса.
Тако је од 10 часова, у оквиру преподневног програма, преношена Хајднова Миса Целензис (за хор, оркестар и солисте), коју су, уз слављеничко Мушко певачко друштво, извела и друга апатинска музичка друштва-женски хор Цецилија и Салон-оркестар. Посебну музичку подршку у извођењу овог, и за професионалце захтевног музичког дела, пружио је виртуоз на оргуљама др Дикман.
Радио пренос је настављен послеподневним програмом, који је Радио Београд преносио од 16 до 17, 30 часова. У том термину су наступали хорови који су своје музичке нумере интерпретирали подељени у језичке групе: на југословенском (тадашња дефиниција државног језика), немачком и мађарском језику. Тако су у групи од 6 извођача, на југословенском језику, наступили хорови: Занатлијског певачког друштва из Бачке Тополе, Занатлијског певачког друштва из Kуле, Српске црквене певачке дружине из Сомбора, Певачког друштва из Kупусине, Српског занатлијског певачког друштва из Сомбора и Занатлијског певачког друштва из Суботице. Ови хорови су наступили са репертоаром чувених југословенских композитора-Стевана Мокрањца (Песме са Kосова, 10. и 12. Руковет), Ивана Зајца (У бој), Милошевића (Видовданска причетст) и Јоксимовића (Народне песме).
У оквиру вечерњег програма (од 21 до 22 часа), своје припремљене композиције интерпретирали су хорови из Новог Сада, Осијека, Сомбора, Чонопље, Новог Врбаса, Вуковара, Kуле и Бачке Тополе, са разноврсним и захтевним репертоаром југословенских и страних композитора (Јохан Штраус-На лепом плавом Дунаву, Христић-Дубровачки реквијем, Милојевић-Југословени, Феликс Менделсон-Ловчев растанак, Јаков Готовац-Опклада, итд.
Аутор: Томислав Шимуновић
