O новој, трећој по реду, песмозбирци „ВЕЧНОСТ У ПРОЛАЗНОСТИ“ апатинског песника МИЛАНА МИШЕ ЋОСИЋА (1956, Апатин) и у реалном времену професора физичког васпитања и члана Друштва књижевника Војводине и Удружења књижевника Србије) – на њеном представљању у просторијама апатинске Народне библиотеке „Миодраг Борисављевић“ говорио је ЗОРАН М. МАНДИЋ.
Реч је о самоиздату који је штампан на 112 страна, а за коју је Мандић као рецензент написао опширан предговор под насловом „Лирска расправа о љубави“. Говорећи о књизи Мандић је истакао да је она, као и претходне две „Царски рез“ (1999) и „Ћутање са Богом“, чији наслов, по њему, упућује на једну од најлепших дефиниције молитве, наставила традицију занимљивог песничког говора њеног аутора.
Образлажући ту критичку тезу Мандић је рекао да се та занимљивост заснива, не само на добро одабраном и постављеном језичком темељу, него и на мисаоности као „златном стандарду“ књиге с којом се Ћосић упустио у лирску расправу о појмовима – вечности и пролазности. Односно о времену, као једној од најомиљенијих филозофских категорија, која је мотивисала многе познате песнике да уз њену „помоћ“ проговоре о статусима и судбинама љубави и самоће, јер, како је истакао: поезије нису препричавања, поготово баналних, аутобиографских детаља њихових аутора, нити бање, или, СПА центри, које одређују, да се не каже продају – дизајн, или реклама.
А, то могу, како је навео Мандић, само они песници за које је поезија јарбол који стоји на узвишју лађе књижевности на коју су се током њене историје на превару – тајно укрцавали и у њеном потпалубљу скривали многи „слепи путници“, нарочито они, који су безуспешно желели да буду „све“ – а не поставши и неостваривши – ништа.
Мандић се у објашњавању наслова Ћосићеве књиге „Вечност у пролазности“ позвао на њену песму под насловом – „Живот“:
Мени је живот
себичност у времену
Ти ћеш бити моје
Време
Теби је љубав вечност
У пролазности
Остаћеш вечност
Ја сам прошао
Ова песма је само покушај хипотетичког разрешење оног што је песник изустио о времену, рекао је Мандић. И додао да је време као ватра, која метафорички може да угреје, али и уништи и песника и песму, илити, поезију.
Ову свечаност представљања, пред бројном публиком, увеличали су Зорана Мрђа и Лука Саше Смиљанић, ученици седмог разреда апатинске Основне школе „Жарко Зрењанин“ отпевавши у дуету неколико песама уз пратњу гитаре за коју је био задужен Лука С. Смиљанић.
Тој уведличаности допринео је битно и аутор књиге, који је сам говорио своје песме. И све их спојио у телесно јединство добро срочене беседе. И све их спојио у телесно јединство добро срочене беседе.