ИЗ МОГ УГЛА: ЖЕНСКЕ РУКЕ, ПАУЗА, ЧЕГАР, ЗУЛИЋ,

APATIN IZ MOG UGLA VESTI

ЖЕНСКЕ РУКЕ

Постоје установе у којима су жене руководиоци. А да су у питању жене већ на самом улазу можете то препознати. Тако сам, на пример, пре неколико била у Дому за старе и пензионере где је изграђен Клуб за старија и одрасла лица захваљујући средствима из прекограничног пројекта. У том клубу одржавају се разне радионице а у једном изузетно уређеном простору којег се не би постидео ниједан Геронтолошки центар чак ни на богатом Западу. Клуб је отворен за све грађане и изван Дома а место је ту где се могу овладати разне вештине као што је то била израда декупажа коју је преипремило Удружење „Апатинске вредне руке“. У наредних годину дана планирају се многе друге активности, од различитих секција, до излета и приредби.

Но, приликом ове моје посете, пажња се фокусирала на уређеност Дома за старе и пензионере, зелена цветна дворишта, лампионе, кухињу-ресторан, фоаје…За веома кратко време, (суди ли се по нашим стандардима дуговечности градњи), ова установа добила је сасвим ново лице.
Дакако велика је то заслуга руководства које се труди да разним пројектима дође до потребних средстава и да их употреби у сврхе за које су намњена. Ето, тако то функционише, кад се има знања и жеље да установа функционише као право домаћинство.
Поред ове истиче се по уређености и вртић „Пчелица“ где такође руководи „женска рука“. И ту се на самом улазу види уређеност, посвећеност послу целог тима, који беспрекорно функционише већ годинама.
Најзад, зна се да жене могу бити успешни руководиоци, али најкраћи смисао овог текста описује она стара „три чошка на жени, један на мушкарцу“, којом су наши стари описивали функционисање породице и домаћинства.

ПАУЗА

Не мало сам била пријатно изненађена када сам у Полицији решавала нека саобраћајна документа. На шалтеру где се овај посао обавља није било натписа „ пауза од тада до тада“. Наиме, на том шалтеру изгледа и не праве паузе. У неким другим случајевима, паузе, на пример, на шалтерима Поште, трају ли трају, наизменично, тако да су редови скоро увек бесконачни у свако доба.
Што рече један мој пријатељ, не треба ништа обављати на шалтерима у времену од 9 до 10,30 часова.

ЧЕГАР

Захваљујући Горану Чегару, атлетичару, маратонцу, као и његовој лепшој половини, Мариани Чегар, атлетика је у наш град постала тренд. Горан је дуго година, стрпљиво градио Атлетски клуб и популарисао атлетику међу младима. Кроз све значајнији „Дунавски полумаратон“ који је стидљиво на почетку, пре 23 године, почео да се одражава у Апатину, ова манифестација и афирмација спортског духа, уједно је велика промоција града, а у свету атлетике заузима значајно место на мапи спортских догађања. Брачни пар Чегар свој ентузијазам на најбољи начин су унели у атмосферу наше поприлично учмале варошице.

ЗУЛИЋ

Наш уметник Милан Зулић такође на свој начин доприноси афирмацији не само нашег града већ целе Србије. Његова оргинална ликовна дела и решења, експерименти у овој уметности, обишла су цео свет. Зулић је добитник бројних награда на многим светским изложбама и конкурсима. Последње је, чини ми се, да се нејгово дело нашло на ликовној изложби у Риму.

Али тако је са уметницима. Њихова дела обилазе свет а они сами немају пуно прилике да путују и учествују, чак ни на местима, где оставарују престижне награде.
Милан је скроман, ненаметљив, живи у свету своје уметности…Сумњам да му се град одужује. А као, што рекох, он није наметљив. Напротив, можда исувише у овом суровом свету, скроман.

аутор: Софија Пуалић Шперо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.