РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: ТОПОНИМ ЈУНАКОВИЋ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Из дубине прохујалих векова, доспео је до нас још један топоним који захваљујући околностима тренутно спада у категорију, највише коришћених. У питању је топоним Јунаковић, који се преко неколико регистрованих варијанти, данас користи у својој првобитној, изворној форми. Важан писани историјски извор у којем се среће овај топоним потиче из последње деценије 18. века. Наиме, у свом обимном извештају (126 стране), «Опис коморског трговишта Апатин», из 1791. године, аустријски коњички официр Јозеф фон Штернфелд, на више места спомиње, уз мноштво других, и топоним Јунаковић (Junakovics). У овом делу, топоним Јунаковић се наводи у контексту групе апатинских шума, и конкретно се описује као мала шума.

То је уједно, и најстарије регистровање овог топонима, и то у варијанти која је и сада у употреби. Попут више апатинских топонима (нпр. Мирковић бара, Рашковић поток), и за њега, са великим процентом вероватноће, можемо претпоставити да је настао од презимена неког од становника тадашњих српских насеља (Букченовић, Врањешево, Купусина, Пригревица Сент Иван), који је био у некој значајнијој вези са овим локалитетом. Презиме Јунаковић постоји и данас, и релативно је често у корпусу данашњих презимена.

Међутим, картографски извори нам пружају прилику да, током 19. и 20. века, пратимо уписивање овог топонима у другачијим варијантама, које у већој или мањој мери одударају од изворног назива-Јунаковић. Такође, поред назива за шуму, топоним Јунаковић се везује и за још неке суседне локалитете другачијег карактера. Тако је на мапи из 1856. године, уместо Јунаковић картиран топоним Наковић (скраћена варијанта без првог слога-Ју), и он се користио за различите локалитете: шуму (Nakovity Wald), ливаде (Nakovity Weize), поље (Nakovity Feld), окућницу (Nakovity Kuchengarten) и купусиште (Nakovity Krautgarten). На неким каснијим картама, мађарске провенијенције, из друге половине 19. века, поново се користи некадашњи топоним Јунаковић (Junakovics) и то за два локалитета-шуму и поље. Међутим на карти из 1930. године (Краљевина Југославија), по први пут се користи варијанта Аковић за неколико локалитета (шума, поље, баште и ливаде), док се на неким, из друге половине 20. века, користи топоним Њуговић.

Занимљив је податак да се почетком 20. века, у шуми Јунаковић, налазила најочуванија деоница фортификацијског система познатог под називом “римски шанчеви“, у дужини 3 километра. Захваљујући чињеници да се «римски шанац» овде пружао преко шумовитог терена, био је заштићен од пољопривредне активности и дефинитивног уништења. На парцели Гај, у близини шумареве кућице, конструкција шанца је имала два јарка, тј. са сваке стране земљаног бедема, по један. Мања сондажна археолошка ископавања, вршена крајем 19. и почетком 20.века, као и случајни налази, говоре у прилог чињеници да је сам локалитет, као и његово непосредно окружење, континуирано насељавано током неколико миленијума, што говори и о изузетно повољним условима за егзистенцију људске популације. На локалитету Бекерови виногради, пронађени су материјални остаци из латенског периода, међу којима су златна копча за каиш и златна фибула, а који се данас налазе у фундусу Градског музеја Сомбор.

Захваљујући Бањи, подигнутој на самом ободу шуме Јунаковић, овај топоним постаје саставни елемент назива медицинско-рехабилитационог и туристичког комплекса. Трајно везивање овог топонима за Бању, проширује спектар његове употребе.

Данас је шума „Јунаковић“ (споменик природе са очуваним стаблима храста лужњака-III категорија заштите) саставни део туристичке понуде и рекреацијски пункт бањских корисника и туриста (стаза здравља), у којем се могу видети ретке и заштићене врсте птица и сисара: орао белорепан, црна рода, хермелин, итд.

Аутор: Томислав Шимуновић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *