РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: РАУШЕНБЕРГЕР ЈОХАН НЕПОМУК

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Раушенбергер Јохан Непомук, просветни и друштвени радник рођен је у Колуту 16. маја 1845. године. Након завршене Ниже реалне и Учитељске школе у Печују, прелази у Апатин где се запошљава 1868. године као учитељ и настањује се у тадашњој улици Градског начелника, данашња Димитрија Туцовића бр. 85.

Отварањем школе занатског удружења 1870. године, поверено му је место предавача, одакле је прешао 1875. године у новоформирану Вишу народну школу (касније Грађанска – данашња зграда Ниже музичке школе «Стеван Христић») и у којој је остао као наставник до свог пензионисања 1907. године. Функцију директора исте установе обављао је у периоду од 1876. до 1905. године. Истовремено са овим дужностима био је активан и у Занатској школи од њеног оснивања 1883. године, (налазила се у згради Грађанске школе) где је слично као и у Грађанској, парарлелно вршио две функције, и наставника и директора, до 1907. године.

Као неуморни педагог, у циљу обогаћивања наставе, израдио је за кабинет природних наука препарате флоре и фауне, а такође, сакупио и средио збирку минерала. Састављао је годишње извештаје о активностима у оквиру Занатске школе, који су били сукцесивно публиковани. Био је иницијатор и учесник многобројних важних друштвених догађаја у граду. Организовао је у згради Вајндловог магацина 1874. године прву изложбу апатинског занатства, иначе прву такве врсте у тадашњој Мађарској, за коју је добио вредно признање, златну медаљу. После његове смрти 10. Септембра 1921. године, у знак велике захвалности за све шта је учинио у својој дугогодишњој просветној каријери, његови бивши ученици су му подигли достојан надгробни споменик. Скицу на основу које је изливен бронзани барељеф, односно, портрет који је аплициран на његов надгробни споменик израдио је његов колега, просветни радник и директор апатинске основне школе, Јозеф Клајнер, који је као уметник био чувен по својим фотореалистичним цртежима, портретима својих суграђана. И грађани Апатина су се на одговарајући начин одужили свом цењеном суграђанину – назвали су једну од градских улица његовим именом, да би непосредно по ослобођењу Апатина та улица добила нови назив, улица Светозара Милетића.

Аутор: Томислав Шимуновић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.