ПРВА ТУЖБА ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЛАЖНОГ УЈЕДА ПСА

APATIN DRUŠTVO VESTI

У Врбасу је покренут први судски поступак због лажног пријављивања уједа паса луталица.

Kако пишу Новости, то се сматра историјском прекретницом, с обзиром на то да досад није био одбачен ниједан захтев за надокнаду штете због уједа напуштених паса, за шта се из општинског буџета годишње издвајало и до 20 милиона динара.

Откривању преваре допринело је давање већих овлашћења Kомисији за утврђивање основа и висине надокнаде штете настале услед уједа паса, а нарочито укључивање локалне полиције у истрагу сумњивих пријава.

Проблематичан случај догодио се у селу Kуцура. Општинско правобранилаштво и Kомисија за утврђивање накнаде штете за уједе паса затражили су судскомедицинско вештачење повређивања у пријављеном уличном нападу луталице у Kуцури. Вештак је изричито одбацио могућност да је пријављена повреда настала угризом пса.

Налаз вештака представља изненађење, будући да се општински правобранилац у парничним предметима за наплату нематеријалне штете због напада и уједа паса досад појављивао само као неми посматрач, јер су сви докази били на страни тужитеља.

„Искази оних који траже обештећења своде се махом на то да их је ујео неки црни или жути пас средње висине. Неки су чак и мењали исказе, што је суд прихватао с разумевањем, ‘јер су били под стресом кад су давали прву изјаву’. Високе накнаде, до 100.000 динара појединачно, добијали су и они који су пали с бицикла, јер их је напао неки пас, који је после побегао“, наводи Златко Антић, координатор службе зоохигијене у Јавној агенцији за зоохигијену и пољопривреду (ЈАЗИП) у Врбасу.

Доношењем новог општинског правилника о надокнади штете за уједе, лекарима је забрањено да напишу да је неког ујео пас луталица.

„Ујед може бити и од пса који има власника, што се врло често и дешава. Лекари опште праксе, такође, не смеју да потврде, него само да поставе сумњу на угриз пса“, навела је Мирна Пароци, општински правобранилац у Врбасу.

Посебна прича су, напомиње Антић, извештаји лекара, који су описивали трауме жртава паса луталица. „Несаница, кошмари, халуцинације, страх да се изађе на улицу, па чак и мокрење у кревет, све су то медицински утврђене последице доживљених напада паса луталица“, указује Антић.

У прихватилишту ЈАЗИП тренутно је смештено око 250 паса. Боксови су пребукирани, због чега су зоохигијеничари применили програм ЦНР (ухвати-стерилиши-пусти), којим је од јуна ове године на улице враћено око стотину паса.

„То су пси који више не могу да се размножавају, а пре пуштања је проверено да нису агресивни, па могу бити само лажно оптужени да су неког ујели“, закључује Антић.
Аутор: 021рс /Новости

2 thoughts on “ПРВА ТУЖБА ЗА ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЛАЖНОГ УЈЕДА ПСА

  1. Ala ovaj lik lupeta! Nemoguce je za bilo koju zivotinju garantovati da li hoce ili nece ugristi. Na osnovu cega je je to utvrdjeno? Pa to ne postoji nigde u svetu!

  2. Bože, šta ovaj priča, ko može da naredi lekaru šta da piše u izveštaju, i nije tačno da su se sve tužbe usvajale, ali je tačno da se opština nešto kasno setila da se svaki posao mora ozbiljno raditi. Što plaćate one koji ne znaju da rade

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.