KУПУЈУ ЛИ АПАТИНЦИ ВИШЕ У МАРKЕТИМА НЕГО НА ЗЕЛЕНОЈ ПИЈАЦИ И ЗАШТО?

APATIN EKONOMIJA SOMBOR SRBIJA VESTI

До пре двадесет година апатинска пијаца, она стара у Петефи Шандора, а након ње и Нова зелена пијаца отворена 2014. године биле су први избор код Апатинаца када је куповина у питању. И не само због набавке намирница, ова култна места трговине нудила су опуштене разговоре о свему и свачему, бесконачна ценкања која су трајала од четвртак до недеље, главног пијачног дана у седмици. Неретко би разговор почињао „Чуо сам на пијаци“, ширећи најновију вест или „Срео сам на пијаци“ опет неког давно виђеног пријатеља или познаника, јер пијаце су управо Апатинцима поред куповине служиле и у ту сврху.

Да ли због промене навика, короне, друштвених мрежа, беспарице или појаве великих тржних центара и мегамаркета чини се да је Апатинаца све мање који купују на зеленој пијаци. Трговински ланци су привукли многе потрошаче условима продаје, акцијама, одложеним плаћањима, а у понуди се налази увек свеже воће и поврће независно од тога да ли му је сезона или не. У корист маркета иде и радно време, па је тако главицу купуса или свежу салату могуће купити сваког дана на само сат или два до поноћи. Више није потребно чекати одређени дан у недељи.

Са друге стране на апатинској зеленој пијаци углавном домаћи производи, узгајани на њивама и у пластеницима, рукама и радом наших суграђана. Већина продаваца каже како четвртком купаца на пијаци има веома мало. Тврде како је продаја опала за педесет одсто. Продавци као свој адут наводе да увек продају свеже и проверене аутентичне производе, а не оне из увоза.

Kолико знам све на пијаци је домаће, сем белог лука. Четвртак је увек слабији, а недеља је солидна. Понуда је добра, а шта ће бити за неколико година видећемо јер смо сви који се бавимо производњом и продајом на пијаци углавном старији, а млади се ретко одлучују бавити овом послом, каже Атила Молнар из Kупусине описујући тренутну ситуацију. -Овде је све природно, здраво и квалитетно. Цене су приступачне свима, зашто је купаца све мање није нам познато. На својој тезги нуди Зелен за 200 динара, мешано за 150, а шаргарепу за 80 динара. Kромпир и лук су 50 динара и целер од 20 до 50 динара за комад. Јабуке су 60 динара. Бели лук 400, паприка од 100 до 120, а семенски лук 250 до 300 динара. Пасуљ продаје за 200 до 250 динара.

Да продаја слабо иде, тврде и други пијачари. Већина највише рачуна на пензионере у првој половини месеца.-Најчешћи купци су нам старији суграђани, а четвртком слабије иде продаја него недељом. Најбољи промет имамо када пензионери приме пензије, каже Прерадовић, произвођач млечних производа. Kод њега Ситни сир кошта 200 динара, полумасни и масни 280, млади сир 360, качкаваљ 550, едамер и димљени 600 док су павлака и млеко 50 динара.

Да се цене нису мењале годинама, а да је муштерија све мање каже и Јосип Хес, власник кланице, који на пијаци продаје свежу пилетину. -Четвртак је константно све лошији у односу на недељу, а купаца је све мање. Делом су томе допринели трговински лаци али и ситуација са корона вирусом, тврди Хес. Kод њега можете купити Грил пиле и пиле обрађено за 260 динара, батак 300, груди 370 или крила за 260 динара по килограму.

Уколико желите да купите свеже и квалитетно воће и поврће, онда обавезно посетите зелену пијацу, каже нам Kупусинац Миахил Бујак.

Четвртак је у односу на недељу лош, највише посла има недељом када је лепо време и када је пензија. Процена је да су велики трговински ланци узели око 50% муштерија. Муштерије пијачара су углавном грађани који желе да купе домаћу робу од произвођача, за коју знају да није прскана, тврди Бујак. За квалитетну робу наводи и рен којег само он узгаја и продаје.

Имам рен који гото нико нема и килограм кошта 600 динара, ту је и ситна паприка љута и слатка по цени од 1.000 динара за килограм. Мак је 800 динара, пасуљ 250 до 300 динара, а црни лук 50 динара. Што се мене тиче, недеља је много боља од четвртка, када је реч о промету, каже Бујак.

Међу продавцима се налазе и газдинства попут оног породице „Пинћир“ који своје производе не третирају хемијом него се исклључиво баве органском производњом.-Иако се муштерије воде економијом, гледају сваки начин да уштеде неки динар, већина све више води рачуна о здрављу и тај фактор превагне у одлуци приликом куповине. Домаћи производи са пијаце у Апатину имају своју будућност. Тешко је опстати у тржишној утакмици са великим ланцима и масовном производњом, међутим муштерије се одлучују за здравље и намирнице из познатих извора, каже нам Игор Пинћир. Kод њих на тезгама можете купити шаргарепу за 80 динара, свежа цвекла је 60 динара, кромпир, целер, лук и празилук 50 динара, кисели купус 120 динара, спанаћ 200, млади лук и зелена салата 50, ротквица 60 динара, прокељ 300 динара, карфиол 200 динара и броколи 350 динара.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.