KРАЂЕ ТЕЛЕФОНА
Најучесталије крађе мобилних телефона су постале прави хит у нашем граду. За лопове ово су најлакше крађе јер практично нико их ни не истражује, чак иако су пријављене полицији. У само једном дану чула сам за три крађе телефона мојих пријатеља а и мога лично. Једна од ове три крађе чак се десила у чајној кухињи на капели гробља. Друга у банци. Трећу, моју сопствену, да не помињем.Човек да не поверује!!!
Истражујући ову врсту крађа чујем из поузданих извора да је у овој варошици развијено добро разрађено црно тржиште украдених телефона. На том тржишту телефони који коштају од 200 до 300 евра могу се набавити за 30 до 50 евра. Зависно од марке. Таман колико је потребно крадљивцима за неку дозу, овог или оног. Или за неки спортски тикет. Или, нешто треће, што није егзистенцијална потреба.
Дакле, људи, обратите пажњу на своје мобилне уређаје, јер они у року неколико секунди, могу да нестану, док седите у неком кафићу, а дешава се и да вам нестане из торбе. Речју, поред бакарних жица, које су у километрима нестале са далековода према Kупусини, телефони су следећа крађа. Бицикли су изгледа застарели јер се како тако закључавају и само релативно лакше могу да се пронађу. А куриозитет је ипак да су нашем Црногорцу, на киоску, украдена два обична катанца, којим закључава новински киоск, и то у раним јутарњим сатима.
Еј, некада се крало воће, са улица испред кућа, или књиге, ако је то уопште крађа, у односу на ове данашње хитове од крађа!
ЗУЛИЋ
Наш уметник Милан Зулић, ускоро ће имати изложбу својих радова у Грчкој. Милан је до сада имао низ изложби диљем света а да сам никада није имао прилику да било коју од њих лично посети. Овај мултимедијални уметник, по обичају скроман, најмање је изгледа цењен у свом граду. Односно, Апатину. Овде изгледа пара има за све манифестације разноликог квалитета али не и за појединце који освајају значајна признања, од уметности до спорта. Али, то је део менталитета, где су талентовани појединци занамарени, а шунд и кич, прецењени.
KОШАРKАШИЦЕ
Нека ми не замери мој колега Бањац што ћу ово искрено мишљење изнети у јавност. Али, не могу да одлолим да коментаришем, спортске ствари, иако су ту баш ништа не разумем, али гледам и уживам. Тако ми је, рецимо, задовољство да гледам утакмице наше кошаркашке женске репрезентације. Девојке се боре, побеђују, имају некакав спортски колективин дух, радују се, имају изграђен однос пре земљи коју представљају… Оне су хероине спорта. Што, драги Бањац, не бих могла рећи за теби омиљене фудбалске клубове и репрезентацију који су у гуши од пара а не показују резултате. Наравно, част изузецима, али су они толико малобројни, да се губе у овим новчаним трансферима, који су једино у глави њихових управа. Kошаркашице на челу са Марином (иначе нашом Личанком) су једини сјај колетивног спорта.
СПШ
