ИЗ МОГ УГЛА: НОВИНАРИ, ЛИКА, ДОМ ЗДРАВЉА, КУПУСИНЦИ

APATIN DRUŠTVO IZ MOG UGLA VESTI

НОВИНАРИ

Ма баш се питам како једна часна професија може бити толико унижена. Новинари, наравно. Туче их власт, туче их опозиција. Баш почели да туку. Млади новинари сада пролазе сито и решето. Искрено, жао ми је свих младих новинара који у својој љубаву према овој професији, сада пролазе најгоре време. Пролазили су и матори новинари судове, али нису физичко насиље. Зашто је према њима насиље тако јавно дозвољено? Јесу ли они жртвени јарци бенигних политичара? Хоће ли новинари данас-сутра бити прва мета?

Ма ко су ти политичари важнији од нованара? Јер њима све дозвољено? Зашто су они заштићени ко бели медведи (што и јесу) а новинари нису?

Чини ми се никад горе време за моју професију! А обављала сам је више од четири деценије! Зато ми је и данас, веома тешко кад глдема новинаре као мете. Бавите се ви сви политичари својим послом, а новинари ће својим!

Друго, не мање значајније, да ниједан новинар никад, па ни данас, нема значајну плату. За оне из моје генрације, београдске и апатинске, знам да нико није добио пензију већу од 40 хиљадарки. Никад, и никад, ова професија није била цењена. Нисам сигурна ни да данашњи политичари, који примају редовну државну плату, знају уопште какаве су плате новинара и како уопште живе?

Уосталом, новинари им требају само пред изборе!

П.С.

Често се питам, што нисам завршила други факултет? Могла сам тада да бирам од свих друштвених, од Правног од Филозофског!

Била би сад госпођа ситуирана. Али у том случају без писане мисли!

ЛИКА

Чујем, Лика је, просто окупирана мигрантима. Чујем, полиција из Хрватске их јури, свакодневно. Тешко да ће их дојурити по брдима и гударама, кућам које су остале празне пошто су истерали нас Србе. Ево, вам сад!

ДОМ ЗДРАВЉА

Искрено, забрана запошљавања у јавном сектору, није по мери. Откуд они да се у здраству пореде са службеницима у писарницима. Медицински радници заслужују посебан третман. Они брину о здрављу људи. Али шта рећи кад у овдашњем, нашем Дому здравља, лифт који је почео да се уграђује никако да се изгради. У лабораторији, где сам данас вадила крв, ( ха, чисто да видим да ли ми је племенито плава), ветар задувао, лелују тобожње завесе од лифта у изграњи. Осветљење у којем тешко погодити вену. Свака им част што раде овај посао, минимално плаћен, а тако значајан за све нас.

КУПУСИНЦИ

Свака част сваком народу ко негује своју традицију. Купусинци, ето мало село, имаће свој Фестивал мађарских аматерских позоришта. Биће око 1.000 учесника. Можемо ли нешто научити културно?

аутор: Софија Пуалић Шперо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.