IGNJATIJE SIMIĆ IZ KUPUSINE, NAJSTARIJI OBUĆAR EKS DRŽAVE

APATIN DRUŠTVO VESTI

Na apatinskoj i somborskoj pijaci retko ko ne poznaje zanatliju Ignajtiju Simića- Simketa, čije su cipele nosile generacije, a on još uporan, iako gazi devetu deceniju ručno izrađuje obuću.-Obućarski učenik sam bio u zanatskoj komori iz Apatina pre 66 godina. Prvi posao mi je bio u apatinskoj “Istri” da bi me zvali iz “Borova”, najvećeg obućarskog giganta stare Jugoslavije, sa 12.000 radnika. gde sam bio kontrolor od prve do poslednje faze izrade obuće-pripoveda Simke svoj život obućara, ali I uspešnog sporstkog radnika I zaljubljenog golubara. Kad me život sa porodicom iz Slavonije doveo u ponovo u Vojvodinu, na ovu stranu Dunava, između više mogućnosti naselio sam se u  Kupusinu. Nisam se prevario jer je to selo  dobrih,vrednih i poštenih ljudi u kome skladno živi većinski mađarsko živalj i Srbi-pripoveda  Simke,  pominjući prve komšije, sve same zanatlije- brodara Mandića, krznara Takača, stolara, pravog umetnika, tamo iza čoska. -Nema dana da ne uđem u radionicu i onda sam u svom svetu. I dalje radim cipele po porudžbini. Manje za zaradu, a vise iz zadovoljstva. Onako za svoju dušu.Ovaj zanat izumire,mladi se slabo interesuju.Ja ih pozivam. Radionica ih čeka.Neka pokrenu alatke da se i dalje čuje  taj zvuk starih dobrih vremena- kaže Simke koji svake nedelje na apatinskoj pijaci i dalje nudi unikatne i jedinstvene cipele, pravljene „kao nekad“.

Zvanično, Simke, je bio najbolji obućar stare Jugoslavije, a titulu je „zaradio“ na jednom od takmičenja, održanog u Borovu 1982 godine, a diplomu mu je uručio tada lično Miko Špiljak, visoki politički funkcioner bivše Jugoslavije. Sa setom Simke se seća starih vremena kada je obućarstvo cvetalo u državi.Danas je ovaj vitalni zanatalija  jedan od retkih i najstariji čuvar originalnog obućarskog zanata. Istina, njegov kućni mali pogon za izradu obuće, kako kaže,  sve manje radi, a  više postaje kutak  životnih uspomena..

Trenirao dečaka Sinišu Mihajlovića

Među materijalom, cipelama,alatkama i mašinama, na počasnom mestu su stvari koje nemaju nikakve veze sa obućarstvom ali imaju sa fudbalom, slike, pehari, medalje i diplome, koje je Simke dobijao kao poznatiji u svetu eks jugo sporta.Mnogi klinci, vođeni Simketovom stručnom rukom kasnije su postali poznati fudbaleri, među kojima je posebno ponosan na  tada dečaka iz Borova Sinišu Mihajlovića.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.