ЕСНАФ ЦИПЕЛАРА И ЧИЗМАРА

APATIN DRUŠTVO RAZOTKRIVANJE APATINA SOMBOR SRBIJA VESTI

Мајстори ципеларског и чизмарског заната били су регистровани у Апатину већ у оквиру првих званичних статистичких извештаја. Тако је на основу разних пописа реализованих током првих година колонизације, 60-их година XВИИИ века, на подручју варошице Апатин евидентиран већи број ципелара (22 мајстора) и чизмара. До формирања њиховог самосталног еснафа дошло је 1773. године, чиме су се уврстили у ред најстаријих апатинских цеховских организација. Од момента формирања еснафа отпочело је обављање свих административних послова од стране наименованих цеховских функционера. Устројено је књиговодство, а путем еснафских записника (протокола) вођена је, од 29. марта 1773. године, педантна евиденција о свим оствареним приходима и расходима (годишње чланарине, уписнине, таксе за “ослобођење” шегрта, мајсторске таксе, итд.). Годишње ревизије и званична потврђивања евентуално доброг пословања и вођења књига, биле су поверене тзв. главним комесарима. Тако је 1779. године, главни комесар Франц Вајндл извршио проверу благајничких протокола ципеларског и чизмарског еснафа и својим потписом званично верификовао закључак. Са оваквом праксом настављено је и у каснијем периоду, а главним комесарима је за обављање ове делатности исплаћиван хонорар, који се кретао од 5 до 10 форинти.

Правилима овога цеха било је прописано и периодично одржавање састанака Управе, са циљем решавања актуелних питања везаних за успешно функционисање еснафа. Састанци су се одвијали у стамбеној кући тадашњег старешине цеха, а за њихово одржавање била су предвиђена два временска термина која нису строго фиксирана (везана су за верске празнике): око Телова и око Божића.

Целокупна документација еснафа (разни протоколи, преписи еснафских привилегија, признанице, уговори, мајсторске и калфенске дипломе, итд.) одлагана је и чувана у дрвеном сандуку, еснафској лади, за чију је израду , из еснафске касе, издвојена сума у висини 15 форинти и 23 крајцаре (за обављање столарских послова, 10 форинти и 23 крајцаре, а за браварске, 5 форинти). Истовремено су и калфе, чланови еснафа, водиле своју, засебну администрацију, која је, такође, била смештена у њихову, посебну калфенску ладу.

За сигилацију, тј. оверавање званичних докумената, употребљавани су метални печатњаци, мали и велики, намењени за отискивање у црвеном воску. Представе на њима, поред пригодног текста и године оснивања (1773), чинили су и два симетрично постављена лава, орлови раширених крила, фигура патрона и неизоставни цеховски симболи-ципела и чизма.

Kао и остали апатински еснафи и ова цеховска организација је поседовала своје инсигније (застава и амблем), богато декорисане, између осталог и са мотивима симболичног садржаја. На еснафској застави, ношеној са осталим цеховским заставама приликом процесије улицама Апатина, налазиле су се фигуралне представе цеховских патрона, заштитника ципелара и чизмара-светих Kриспина и Kриспијана (бавили су се обућарским занатом у Сусону-Француска, где су поред ширења хришћанске вере, без новчане надокнаде радили за сиромашно становништво). Стара еснафска застава је, услед трошности, стављена ван функције и продана, 1898. године, за 2 форинте и 10 крајцара, а уместо ње су, ципелари и чизмари, набавили нову (трајно чувана у наосу апатинског жупног црквеног објекта).

Централно место у еснафском амблему било је резервисано за цеховске симболе, ципелу и чизму, придржаване од два, на стражње ноге усправљена и конфронтирана лава (животиње су ради постизања веће ефектности обојене златним пигментом).

Апатински еснаф ципелара и чизмара успешно је функционисао до 1884. године, када је, на основу новог Закона о занатима, дефинитивно престао да постоји. Након тога, ципеларски мајстори су формирали нову занатску асоцијацију (паралелно са њиховим уласком у новоформирано, и за професионално функционисање обавезно, Занатлијско удружење), са старим, традиционалним називом, Еснаф ципелара, али са сасвим другачијим делокругом деловања. Примарна функција новоосноване занатске асоцијације сведена је на активности око прикупљања финансијских средстава, намењених за организовање погреба њених чланова.

Еснаф ципелара је, 25. октобра 1925. године, набавио и осветио нову заставу, а истовремено је, организовањем једне свечарске манифестације, прославио значајан јубилеј из своје историје,150.годишњицу оснивања апатинског еснафа ципелара и чизмара. Kроз деловање ове струковне организације чувана је и одржавана богата, вишевековна традиција апатинских ципеларских и чизмарских мајстора, који су квалитетним радом и стручним знањем створили реалне предуслове за прерастање некадашњих ципеларских радионица у савремену индустријску грану

Друга Занатска изложба је организована током августа 1922. године, а изложбени простор је, поред просторија (23 учионице) у згради тадашње Грађанске школе (данас заједничка зграда основне школе “Жарко Зрењанин” и музичке школе “Стеван Христић”) обухватао отворене површине у дворишном делу (резервисаном за шопере, каменоресце и цигларе), као и дворишни простор суседне, основне школе (представљени су апатински аласи са својим рибарским алатима и реконструисаним теренским стамбеним објектима, колибама од трске). Сваки од 218 званично регистрованих излагача имао је свој изложбени део, где је презентирао своје, врхунски израђене продукте, а најзаступљенији међу занатлијама били су том приликом, обућарски мајстори (31 учесник).
Еснаф ципелара је, 25. октобра 1925. године, набавио и осветио нову заставу, а истовремено је, организовањем једне свечарске манифестације, прославио значајан јубилеј из своје историје,150.годишњицу оснивања апатинског еснафа ципелара и чизмара. Kроз деловање ове струковне организације чувана је и одржавана богата, вишевековна традиција апатинских ципеларских и чизмарских мајстора, који су квалитетним радом и стручним знањем створили реалне предуслове за прерастање некадашњих ципеларских радионица у савремену индустријску грану
Пред сам Други светски рат производни субјекти у индустрији коже и обуће су били, Предузеће за производњу ципела “Етерна”, Обућарска задруга “Саx” и Задруга апатинских ципелара.

Аутор: Томислав Шимуновић

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *