ДЕРОЊСКЕ ЛУБЕНИЦЕ НАЈСЛАЂЕ

APATIN EKONOMIJA SOMBOR SRBIJA VESTI

Ја посејах лубенице покрај воде Студенице.

Сено, слама, сено, слама, зоб, зоб, зоб.

Навади се сека Дора, па однесе троја кола,...

Не знамо да ли народни умотвор при писању ове песме за децу био у Дероњама. Ако јесте, није чудно што је сека Дора однела троје кола, а ако није онда треба знати да би однела и више. Јер по дероњске лубенице се долази и колима са свих страна Војводине, па и Србије. Толико су по слаткоћи чувене лубенице из Дероња.

У овом прелепом војвођанском селу које припада општини Оџаци, 70 одсто становника производи лубенице и диње. Дероње је познато по врсним бостанџијама. Ови вредни пољопривредници су посадили 150 хектара бостана, а са приносом од 30 до 50 тона по хектару, Дероњчани ће ове године на тржиште пласирати шест милиона килограма или скоро 600.000 комада лубеница.

– Велика је разлика између чувених дероњских лубеница и неких других. Прво, реч је о квалитетној земљи, вредним домаћинима, због чега је наша фришка лубеница, директно са њиве сечена, веома слатка. Лубенице су кренуле 25 јуна, тада смо први род убрали. Продајемо искључиво на путу испред њиве, а купци долазе са свих страна, из Оџака, Сомбора, Новог Сада, па и даље. Не треба ни покушавати поредити наше лубенице са онима из Грчке, Македоније, Албаније, јер су дероњске лепше и слађе. Код домаће лубенице препознате да је петељка зелена, а код ових увежених већ је сува. Бачке лубенице су слађе, али нису лоше ни ове сремачке, каже тридесетогодишњи Горан Глигоријевић, пољопривредник из Дероња.

Горан је, заједно са супругом, оцем, мајком и наследником Алексом ове године обрадио пет јутара лубеница и диња. Алекса је завршио први разред основне школе. Каже да није напорно бити на њиви, да воли лубенице и рад напољу. Када су радови у јеку, а то је средина јула када су лубенице најслађе, на њиви цео дан уз њих проведе и њихов кућни љубимац. Лубенице траже само сунчане дане. Горан каже да јој све остало они дају, и воду и негу.

– Средином јула овде када једеш лубеницу то не може да се мери са лубеницама из других крајева. Нарочито када је година сунчана. За лубеницу нису добри кишни дани у данима зрења. Није лако препознати добру лубеницу, треба имати искуства у томе. Али свако од нас може да примети да је дероњским лубеницама шара отворена, на делу где лежи на земљи и жута, и мора да “звони”. Ове године смо посадили неколико врста: рану лубеницу – фантазију; средњу мерсини; црну ромерија; каристан; косталејшн; а од диња две: милицу и суперстар. Почели смо продају са ценом од 60 динара/кг, док је малопродајна била 80. Како време буде пролазило биће јефтинија, додао је Горан Глигоријевић.

У Дероњама се око 70 одсто мештана бави садњом бостана. Ове године није било уобичајених проблема. Углавном су се „борили“ са зечевима и вранама али су проблеме брзо решили.

– Радила су страшила и нисмо имали толико проблема. Сад само да сунце послужи и да уживају сви на чијој се трпези нађе. Топли дани се најбоље подносе уз расхлађену свежу лубеницу са дероњских њива, каже Горан.

Ми смо се уверили у квалитет лубеница Глигоријевића. Ко не верује да су најслађе, правац у Дероње да се сам увери!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *