У Републици Србији, па тако и општини Апатин, не постоје конкретни подаци колико тачно има деце са аутизмом. Претпоставља се да се број поклапа са оним на глобалном нивоу, што је око један посто становништва.
У Центру за социјални рад Апатин од недавно ради логопедско-дефектолошка соба у којој са, тренутно, 30 деце из спектра аутизма, ради шест стручњака: два логопеда и четири дефектолога. Један од њих је мастер дефектолог Борко Барукчић који је био гост Радио Дунава и говорио о овој теми.
-Поремећај аутистичног спектра подразумева неутроразвојни поремећај који се манифестује већ у раном детињству код деце. Испољава се кроз проблеме у социјалној комуникацији, као и постојање стереотипних понављајућих и ограничених интересовања или понашања, изјавио је мастер дефектолог Борко Барукчић.
При одређивању спектра поремећаја понашања стручњаци прате развојну мапу.
-То је табела или брошура у којој пише шта то у одређеном развојном периоду дете треба да може на пољу развоја грубе моторике, фине моторике, когнитивног развоја, социјалемоционалног развоја. Уколико постоје одступања од овог развоја родитељи би требало да консултују стручњака да утврди да ли је развој нормативан или захтева одређену подршку. За аутизам конкретно постоје неке специфичности, нпр. дете често нема осмех у трећем месецу када то очекујемо. У осмом или деветом месецу очекујемо да се дете плаши непознатих људи што обично бива одсутно код деце са аутизмом. Први знак аутизма који родитељи препознају је да се дете не одазива на име, па се често помеша са оштећењем слуха, објаснио је дефектолог.
Веома је важно у што ранијем периоду детета препознати или посумњати на постојања неког спектра аутизма и одвести дете стручњаку. Центар за социјални рад Апатин се бори за пружање помоћи деци са сметњама у понашању, што је препознала и локална самоуправа па је Апатин постао добар пример осталим општинама.
-Рана интервенција је систем детекције и рехабилитације која се спроводи у најранијем узрасту за децу, уколико је могуће пре друге године. Проблем код нас је што на територији Републике Србије она још увек није успостављена иако имамо добре примере праксе. Пре неколико месеци психолог у вртићу је препознала да двогодишње дете има поремећај аутистичног спектра и оно је укључено у систем рехабилитације и очекујемо добар исход, рекао је Барукчић.
Родитељи су данас упућени у проблем што олакшава рад стручним лицима, али није увек лако прихватити чињеницу да је дете другачије и да се нешто догађа с њим.
-Кључно је да не пропустимо онај период када релевантно можемо да стимулишеме дететов развој, нагласио је Барукчић.
Третман детета код дефектолога почиње проценом стања. Стручњак утврђује које области требају бити стимулисане дефектолошким третманом.
-Методе рада се разликују од стања коме приступамо. Различити су типови рехабилитације везано за моторичке поремећаје, когнитивна или оштећења чула. Чак и када говоримо о једној истој сметњи имамо различите приступе. Широк је дијапазон третмана. Најчешће користимо бихевиоралне методе којима стимулишемо пажњу, показ и гест, комуникацију (алтернативну уколико дете не може да развије говор или вербалну), до финих метода рехабилитације као што је разумевања ироније, шале или социјалних гестова. Разумевање теорије ума је често тешко нарушено код деце са аутизмом. Зато је тип рехабилитације високо индивидуализован за свако дете, појашњава Барукчић.
Оно што сваког будућег родитеља интересује је да ли се може спречити појава аутизма код детета. На ово питање дефектолог Барукчић одговара:
-Као и за сваки други проблем морамо да знамо шта узрокује аутизам. Данас сматрамо да се ради о мултифакторском стању, тј. да већи број чинилаца утиче на стварање аутизма. Генетика можда игра кључну улогу у стварању аутизма и у оним породицама где постоји дете са аутизмом можемо са већом вероватноћом да очекујемо да ће се та матрица поновити. Оно на шта бих посебно упозорио родитеље је коришћење мултимедија: телефона, таблета, рачунара или телевизије би требало избегавати, јер потпуно руинира говорно-језички развој. Самим тим требало би их потпуно искључити до неке треће/четврте године развоја детета, рекао је дефектолог Барукчић.
Он је нагласио да је рана интервенција кључна и у постизању самосталности код детета са аутизмом који је неизлечив, али особе са аутизмом могу имати потпун живот и постићи успехе у областима за које су талентоване.
-Уколико се говор развије до седме/осме године старости и непостоји интелектуална ометеност детета или епилептично пражњење, утолико су шансе да дугорочно развој и исход буде добар много веће, каже Борко Барукчић.
Термини за разговор са логопедом и дефектологом су попуњени али уколико родитељ затражи договарају се додатни. Родитељи који желе да пријаве одлазак детета код дефектолога или логопеда треба да Центру за социјални рад доставе своју личну карту и извод из матичне књиге детета, и након неколико дана добиће обавештење о термину.
