Apatinsko područje je, tokom minulih vremena, često posećivano od strane raznih istaknutih istraživača i naučnika. Dolazak jednog od njih, Hainriha Vlislockog (Heinrich von Wlislocki, Brašov, 1856.-Betlensentmikloš, 1907.), čuvenog etnologa i romologa, u velikoj meri uznemirio je Apatince i ostao je zabeležen u apatinskim analima, kao veoma neprijatan događaj.
Zaplet je počeo tokom leta 1890. godine, dolaskom zabrinutih i uplašenih meštana kod komandira apatinske žandarmerijske stanice i njihovom prijavom sumnjive i nepoznate osobe, gospodskog izgleda sa naočarima i bradom, a koja je prispela u apatinski atar sa jednom ciganskom čergom. Naročito podozrenje očevidaca izazvalo je njegovo, za njih neuobičajeno, ponašanje tj. živeo je u šatoru, prilikom obilaska obližnjih sela ljudima je postavljao neka pitanja, molio ih da mu nešto pevaju i sve to pažljivo zapisivao. Usledila je brza reakcija žandarmerijskog podnarednika koji je naredio da se ta osoba uhapsi i pod oružanom pratnjom, vezana lancima sprovede u apatinski zatvor. Prilikom „informativnog razgovora“, osumnjičeni je izjavio da je profesor, a kao razlog svog boravka među Romima naveo je proučavanje njihovog života i običaja. Ovakvo objašnjenje izazvalo je još veće podozrenje kod komandira, pa ne znajući kako da reši ovu situaciju, odlučio je da ga „do daljnjeg“ zadrži u zatvoru. Za vreme njegovog desetodnevnog pritvora, skandalozna vest o hapšenju uglednog stručnjaka za romsku etnologiju i njihovu poeziju, našla se na stranicama prestoničkih, budimpeštanskih novina. Ubrzo je kod županijskih vlasti usledila oštra intervencija austrijskog nadvojvode i glavnog komandanta mađarske vojske, Jozefa Karla Ludviga von Habzburga (i sam se amaterski bavio romologijom i podržavao stručna istraživanja o Romima).
Uplašeni i zbunjeni nesrećnim razvojem događaja, čelnici Bačkobodroške županije naređuju da se uhapšeni odmah, uz izvinjenje, pusti. Najgore je, na kraju, prošao suviše revnosni podnarednik, koji je odmah smenjen sa funkcije komandira apatinske žandarmerijske stanice i po kazni prekomandovan u drugi, zabačeni deo županije.
Nakon napuštanja Apatina, u čijoj okolini je dobio brojne informacije o ovdašnjim „kućevnim“ Ciganima, Vlislocki je još godinama krstario po prostranstvima Panonske nizije, i vremenom se sve više stapao sa ciganskim načinom života. Opijao se prilikom svadbi i „virastaša“ (dan kada se rođaci i prijatelji sakupljaju u kući pokojnika). Često je menjao čerge, što je podrazumevalo i promenu partnerki iz redova starijih maloletnica, raspuštenica i udovica. Prema kazivanju prijatelja, vodio je izuzeno raskalašan život.
Kao i svi Cigani u tom periodu, patio je često od groznice i prišteva, a oko vrata je nosio amajliju da bi se zaštitio od ovih bolesti. Međutim, 1897. godine, doživeo je veliku nesreću-pomračio mu se um. U skladu sa tadašnjim načinom lečenja kod Cigana, tajanstvenim bajanjima Ciganke-vračare su mu isterivale đavola iz tela. Nažalost, ovakvim „tretmanom“ bolest se nije mogla otkloniti. Nakon donošenja kući, od strane jedne čerge, posle desetogodišnjeg bolovanja , apatinsko „sumnjivo lice“, Hajnrih Vlislocki, umire 1907. godine, u Betlensentmiklošu, u 51. godini života.
Autor-Tomislav Šimunović
