Već duže vreme vode se polemike oko vakcinacije dece. Jedni su za, drugi protiv. Roditelje koji ne žele da vakcinišu svoje dete nemoguće je na to naterati i osim novčane kazne koja nije neznatna i iznosi do 150.000 dinara neki drugi vid kažnjavanja ne postoji.
Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti koji je donesen prethodne godine, propisao je iznos od 150.000 ukoliko se odbije obavezna imunizacija, tj. vakcinacija.
Tragom ove teme kontaktirali smo apatinski Dom Zdravlja i razgovarali sa nadležnima koji su za naš radio rekli da je u Apatinu pokrivenost kada je u pitanju obavezna vakcinacija dece samo 44% i da ne postoji način da roditelje koji ne žele da im deca budu vakcinisana na to i nateraju. Zato se ovakvi slučajevi prijavljuju Centru za socijalni rad.
Po poslednjim podacima “Batuta”, iz 2015. godine, situacija je alarmantna, jer je obuhvat prve doze vakcine MMR -om pao na 84 odsto, dok je za revakcinaciju nešto viši i iznosi 87,5 odsto. Recimo, samo u u Beogradu čak jedna trećina dece sada nije primila prvu dozu MMR vakcine (male boginje, zauške, rubeole).
Vakcinacija je i prema prethodnom Zakonu bila obavezna za svu decu, samo su kazne za nepoštovanje istog bile znatno niže, od 20.000-50.000 dinara, a bilo je priče i o mogućnosti da deca koja nisu vakcinisana neće moći da budu upisana u osnovnu školu, jer bi predstavljala opasnost po ostalu decu.
Inače, u Zakonu o zaštiti stanovništva sprečavanje obavezne imunizacije smatra se prekršajem.
Međutim, postoji pravni “vakum” u zakonu, te će iz tog razloga ova deca ipak moći da se upišu u osnovnu školu. U Srbiji su na snazi dva zakona međusobno povezana. Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti nevakcinisana deca ne mogu da se upišu u osnovnu školu. Nasuprot tome je Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju, po kome je osnovna škola obavezna za svu decu.
Zbog ove situacije, praktično ne postoji način da se spreči nevakcinisano dete da pohađa osnovnu školu.
Ova pravila možda i ne bi izazvala paniku među roditeljima, da nam kako nezvanično saznajemo, ne prete epidemije već zaboravljenih bolesti, na primer malih boginja, koja recimo traje u susednoj nam Rumuniji.
