После победе нациста у Немачкој, 1933. године, коју је захватила антијеврејска хистерија, поткрепљена низом донетих расистичких и антисемитских закона, и у Апатину се временом почео осећати све већи утицај нацистичке идеологије и повећавати број њених следбеника. Велики допринос ширењу нацистичке идеологије дао је апатински Kултурбунд, потпомогнут локалним листом “Бачке новине”, који се, захваљујући своме оснивачу и власнику, познатом штампару, Матији Гасу, ватреном присталици нове идеологије, у потпуности ставио у службу нацистичке пропаганде.
Насупрот чињенице да је ова организација немачке националне мањине основана. 1920. године, са примарним циљем, очување и развој немачке културе, временом долази до све веће индоктринације нацизмом. Припадници „тврде струје“, која је заступала најекстремније ставове, односе, током 1939.године, победу у оквиру Kултурбунда (на државном нивоу) над члановима који су се држали оснивачких програмских циљева (културна делатност), и дефинишу нову политику, у потпуности окренуту циљевима Трећег Рајха.
Због своје специфичне демографске ситуације, Апатин, којег су скоро у потпуности чинили припадници немачког народа, био је идеална тачка за ширење нацистичке идеологије. Приликом прославе 20 година од оснивања Kултурбунда, у Апатину је 1939. године, приређена прослава, највећи скуп немачке националне мањине на којој су се отворено испољавала национал-социјалистичка идеологија, и приврженост Трећем рајху.
Том приликом уз препознатљиву сценоргафију коришћену нанацистичким манифестацијама у Хитлеровом Трећем рајху, одушељеном мноштву су се обраћали највиши функционери Kултурбунда, од локалних до државних, величајући успехе Немачке, остварене под руководством вође свих Немаца, Адолфа Хитлера.
За време окупације Бачке (1941-1944) под снажним утицајем локалних чланова и функционера Kултурбунда, као и перманентној пропаганди из Рајха, путем радија и штампе која је дистрибуирана и на ово подручје и имала велик утицај, велик број апатинских Немаца, одушевљени идејама национал-социјализма и дотадашњим успесима на бројним ратиштима, добровољно се јављао у немачке оружане формације.
Са циљем реализације војне обуке и слања на ратиште, формирана је 7. СС добровољачка брдска дивизија „Принц Еуген“, којој је делокруг ратних дејства, (за разлику од других СС дивизија које су, према оперативним проценама, могле бити упућиване на сва европска ратишта) био искључиво на подручју некадашње Југославије. Приликом њеног формирања, Немци у Бачкој су предњачили, дајући 16.527 добровољаца. Учествовали су у борбама против партизанских јединица, и вршили одмазде (по бестијалности на нивоу усташких злодела) над становништвом у Србији, Босни, Лици, итд., тако да је стекла репутацију најзлогласније немачке јединице.
Поред мобилизације у мађарску окупаторску војску, одређен број овдашњих Немаца ступио је и у редове 8. СС коњичке дивизије “Флоријан Гајер”, где су неки од њих, погинули на Источном фронту као и приликом борби за ослобођење Будимпеште.
Kолико су делови овдашње немачке популације били одушевљени национал-социјалистичким идејама, расистичком идеологијом и идејом о владавини Европом, говори податак да се у јединице СС, Вермахта и друге војне формације, само у Бачкој до 1943. године добровољно пријавило око 90 одсто мушке популације између 18 и 35 година. Након мобилизација 1944. године практично сви мушкарци до 50 година били су сврстани у неку од формација немачке армије, тако да је до краја рата, око 90.000 фолксдојчера из Југославије било у оружаним снагама Трећег рајха, од чега скоро половина добровољно (према Јосипу Мирнићу, “Немци у Бачкој у Другом светском рату”).
Иако је командни кадар био резервисан за официре из Рајха и одређен број Апатинаца је након војне обуке добио официрски чин у СС јединицама-Валентин Мајер (чин унтерштурмфирера), Јозеф-Сеп Мајер (такође чин унтерштурмфирера), итд.
На Нирнбершком процесу, где се судило нацистичким вођама, 1945.године Вафен СС је проглашен, због суделовања у бројним и масовним ратним злочинима, за злочиначку организацију.
Због бројних и бестијалних злочина које су припадници 7. СС добровољачке брдске дивизије извршили током рата на подручју Југославије, њена два комаданта, бригаде фирер Kарл фон Оберкамп и бригаде фирер Аугуст Шмитхубер су на суђењу у Београду осуђени на мрт, вешањем. Председник Kултурбунда у Југославији Јозеф-Сеп Јанко је такође, за време рата, приступио СС –у (имао је чин оберштурмфирера) да би после рата побегао под лажним именом у Аргентину.
Аутор-ТомиславШимуновић
