Прецизну годину оснивања јеврејске конфесионалне школе, услед недостатка архивске грађе, немогуће је прецизно детерминисати. Наставу у овој шесторазредној просветној установи, од 1881. године, држао је учитељ Карољ Ђерки, уз мање временске прекиде, све до њеног укидања 1920. године. У његовом одсуству функцији учитеља обављали су и Ђула Лустиг и Аладар Брандшетер. Након пензионисања, Карољ Ђорки је био ангажован, током 1920-их и 1930-их година, као предавач-вероучитељ за децу јеврејске националности у народној основној школи, а такође и у овдашњој Грађанској школи. Интересантан је податак да је учитељ Карољ Ђерки радио у Апатину као просветни радник пуних 56 година (после пензионисања, хонораррно), где је и преминуо, и био сахрањен на новом апатинском јеврејском гробљу, 1937. године.
Иако је ова просветна установа законом дефинисана као шесторазредна, из сачуваних матичних књига, вођених у периоду 1898-1916. година, уочава се да у шести разред није био уписан ни један ученик. На основу наставног плана и програма прописаног за шесторазредне школске установе, целолупан процес наставе је реализовао само један учитељ. Матичне књиге ове просветне установе су вероватно устројене 1881. године, када се почињу водити и матичне књиге народне основне школе у Апатину.
Такође, оснивач је, у овом случају апатинска Јеврејска црквена општина, дефинисао језик на којем ће се одржавати предавања. У конкретном случају, у овој школи се користио мађарски наставни језик и то највероватније од тренутка када је настава била поверена учитељу Карољу Ђеркију. У оквиру једне учионице били су заступљени сви разреди, и то тако што је један ред клупа представљао један разред.
Надзор над функционисањем ове јеврејске просветне установе, вршили су поједини чланови Општинског школског одбора, постављени од апатинске Јеврејске црквене општине. Крајем19. века, након смрти др Вилхелма Вајдемана, ову функцију је обављао општински лекар др Маурус Брук.
Због изузетних услова за квалитетно одвијање наставе (мали број ученика омогућавао је предавачу да им се максимално појединачно посвети), а самим тим и за постизање много бољих резултата него у народној основној школи (карактерисали су их разреди са великим бројем ученика), ова јеврејска конфесионална школа је имала ексклузиван статус међу становништвом Апатина, које је у највећој мери било немачке националности и римокатоличке вероисповести. Желећи да својој деци пруже квалитетније образовање, уз перфектно овладавање, тада државним, мађарским језиком, виђенији апатински Немци, без обзира на другачију вероисповест (римокатоличка, лутеранска и реформаторска) и већа финансијска издвајања (за уписнину) радо су у њу уписивали своју децу. Тако су ову школу похађали ученици чију су родитељи припадали богатијој грађанској класи Апатина (трговци, јавни бележници, шумари, главни шумари, краљевске среске судије, срески начелници, итд.).
У складу са законом, све основне школе на подручју новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца су морале бити трансформисане у државне установе (ако до тада већ нису имале такав статус), а пошто ни број уписаних ученика није достизао прописани минимум, апатинска јеврејска конфесиона школа се, 1920. године, дефинитивно укида. Након њеног затварања, а пошто је на основу истог закона похађање основне школе било обавезно, девојчице и дечаци јеврејске националности, уписивали су се у апатинску државну основну школу, и пратили наставу на новом државном језику (српскохрватском).
Просторије ове просветне установе су подигнуте у продужетку јеврејске синагоге, а у склопу овог грађевинског објекта, налазио се и стан за јеврејског свештеника, (кантора-шехтера) који је био задужен за обављање јудаистичког верског обреда.
Међу бројним личностима, рођеним Апатинцима, које су похађале ову конфесионалну школу, издвајају се светски чувени композитор џез-оперета Пал Абрахам, академик и књижевник познат под псеудонимом Ервин Шинко (рођен као Франц Шпицер), академска вајарка и револуционар Барбара Шпицер (рођена сестра Франца Шпицера), итд.
Аутор-Томислав Шимуновић
