Удружења грађана “Мој Апатин” другим излетом овог месеца приредило је доживљају за децу који ће памтити. Једанаестеро клинцеза и клинаца, различитих узраста, са великом радошћу, код чарде Брунаи је улазило у шест кануа који су пловили мирним водама Старог Дунавца. Весла у руке, заштитни прслуци, прва упуства инструктора Ненада Мараса, улазак у кану, а потом и вожња, већ су изазвали праву еуфорију међу малишанима. Уз помоћ инструктора који су седели у сваком од шест канууа они су без страха веслали, а већина од њих се по први пут нашла у пловилима и на води.
Прва дестинација уређена чарда “Штука”. Ту предах, сендвичи, освежење. Пустоловина се даље наставља према Казуку, односно међу упућенима, Ранковић вили. У паузи кратко упознавање са богатсвом и историјом овог подручја.
Повратак је био опуштенији јер су после само кратког боравка савлдани и канууи и веслање. Почело је већ и надметање ко ће брже веслати и стићи на циљ. Инструктори примећују да деца брзо уче и да је то баш старосно доба када се најлакше саваладавају вештине веслања и сналажења на реци.
А шта тек рећи када су се после вожње окрепљивали на чарди “Брунаи”, уз веселу дечју грају, специјалитетима са роштиља.
Растанак нових другара и полазак кући се одужио. Дечје успомене остаће им сигурно у сећању, а једног дана, ће можда као и ми старији учесници који смо се сећали вожње кајаком у детињству, и они присећати, овог дана, после којег ће неки од њих постати животни заљубљеници у реку.
Познати конструктор кануа Марас примећује: -Направио сам на стотине ових пловила који су се возили диљем Европе. Али за мене је овај рад са децом било право освежење. Можда ће неко од њих пожелети да се бавим спортски веслањем а можда и неко израдом кануа. То би за мене била највећа награда и признање. Верујем да ће и на овај начин деца, као некад кад није било компјутера, масовније изаћи на Дунав-примећује искусни градитељ кануа и љубитељ реке Марас.
Ова акција подржана је пројектом којим се конкурисало према СО.
аутор: Софија Пуалић Шперо
