Интензиван развој апатинског рибарства, паралелно са израженом потребом за транспортом огромних количина овдашњих сировина (трске, дрвета, житарица, итд.) као и готових продуката индустријских предузећа и многобројних занатских радионица (цигле, црепа, разноврсних плетених производа од прућа, сушене рибе, пива у бурадима, итд.) воденим путем, иницирао је настанак и поспешио развој бројних шоперских-бродотесарских радионица. Такође, снажан импулс развоју бродотесарске струке, давало је присуство речних млинова-воденица, сконцентрисаних уз дунавску обалу.
Захваљући овим околностима, већ у првим годинама коморске колонизације, регистровано је и око 100 шоперских мајстора, који су, такође, поред многобројних занатских профила, евидентирани и пописом из 1770. године. У оквиру ових радионица, уз учешће и других струка, али примарним радом бродотесара, израђивани су њихови продукти, тако да су већ у другој половини 18. века, израдили преко 200 пловних објеката разних намена. Бродотесарском делатношћу, као традиционалним занатом, бавиле су се многе апатинске породице међу којима се, квалитетом својих производа, издвајају: Репић, Илик, Хермануц и Еђед (фамилија Еђед је основала радионицу још 1809. године).
Своје надалеко чувене производе израђивали су на апатинском шоперплацу (бродотесарском простору), смештеном на дунавској обали у непосредној близини Рибарске централе.
Поред основног продукта шоперског заната, лађе (различитих димензија и намена), широким производним дијапазоном обухваћени су и други производи у функцији млинарске и риболовачке делатности.
За потребе млинарског, тј. воденичарског заната, израђивана је захтевна конструкција речних млинова, као и специфични тип чамаца, тзв. млинарски чамци. Ова врста речног превозног средства била је намењена за транспорт већих количина џакова напуњених житарицама, до воденице и назад.
Међутим, главна производна активност била је усмерена на израду широког спектра продуката за потребе овдашњих рибара, чији је број вековима био изузетно велик (при крају 18. века-200, а 1935. године-442 аласа). За потребе апатинских аласа, шоперски мајстори су израђивали рибарске објекте намењене за чување и транспорт уловљене рибе, као и средства за превоз рибара. Групи производа за складиштење и транспорт одређених количина уловљене рибе, припадале су: мале барке, велике барке и тикваре (називане и “рибарице” ).
У категорију превозних средстава, коришћених за превоз, од Апатина до удаљених рибарских станица, као и приликом риболова, апатински аласи су користили два типа рибарског чамца, чиклу и лапташки чамац.
Чикла је чамац мањих димнзија и у њему се обично превозио један или два рибара.
Лапташки чамац (добио назив по мрежи-лапташ) је био већих димензија од осталих рибарских чамаца и употребљаван је приликом риболова “великим” рибарским алатима. Овај тип пловила био је специјалност овдашњих шопера, који су на основу његових изванредних пловних карактеристика стекли широку афирмацију на подручју некадашње Југославије, као и у суседној Мађарској. Користили су га аласи дуж Дунава и Саве, на Великој Морави и у Босни, тако да је на тим подручјима био нарочито познат под називом “апатински чамац” или “апатинац”.
Пошто су шопери радили од јутра до вечери, храну су им доносиле супруге, а често се заједнички кувало и на самом шоперплацу. Међу шоперским мајсторима запамћен је један несрећан догађај, када је једном од најпознатијих шопера, Јозефу Еђеду, преминула млада супруга од тровања крви, након што је стала на гвоздену енгачу (елемент за спајање дасака) приликом доношења ручка.
До нагле стагнације и дефинитивног гашења овог заната, долази у периоду после Другог светског рата, као последица нестајања оних заната од којих је бродотесарска делатност директно зависила (рибарство, млинарство и производња великих, дрвених пловних објеката, лађа).
Аутор-Томислав Шимуновић
