У сали „Раде Ратко Вејин“ одиграна је опроштајна утакмица дугогодишњег првотимца Рукометног клуба „Апатин“ Зорана Мандића Мандаре, који је после три деценије активног бављења рукометом рекао збогом играчкој каријери.
Искусни пивот, који је своју спортску причу започео 1995. године на школском такмичењу, симболично је напустио терен у 13. минуту утакмице између РК „Апатин“ и екипе „Херцеговац“ из Гајдобре.
У том тренутку је прекинута игра, сви су устали, а Зорану је уручен урамљени дрес са бројем 13, уз друге пригодне поклоне које му је клуб даровао у знак захвалности за све што је дао апатинском рукомету.
Публика га је испратила овацијама, а аплауз је трајао „вечност“. Од њега су се опростили бројни гледаоци, пријатељи, саиграчи и чланови породице.Током каријере, поред матичног клуба, наступао је за чувену „Металопластику“, а био је и члан кадетске репрезентације Србије, са којом је освојио златну медаљу на Европском првенству 2000. године у Атини.
Кратко време провео је и у Мађарској, али се, како каже, увек враћао Апатину. Поред рукомета, годинама је играо и фудбал, а спортски дух је нешто што, по његовим речима, носи у презимену.
У изјави за Радио Дунав, Мандић је открио да је у рукомет ушао због друштва и радозналости, а остао због љубави. „Деца би данас требало да се баве рукометом. Прво добију пријатељства, па здравље. То је много више од спорта“, поручио је Мандић.
Иако одлази са терена, спорт не напушта – наставиће са рекреативним тренинзима, малим фудбалом, а добио је и позив да заигра за ветеране.
„Не знам шта је у презимену Мандић, али сви смо били талентовани. Ја сам, ето, најдуже остао“, нашалио се на крају интервјуа Зоран, који је са 30 година активног играња ушао у историју апатинског рукомета.
