Марта Колесар и револуционарна технологија у заштити животне средине.
Марта Колесар, млада научница из Купусине, део је тима “Бај Золтан” истраживачког центра у Сегедину који је развио јединствену технологију разградње једног од најопаснијих хемијских загађивача у производњи батерија. За овај пројекат, њен тим је награђен престижном Иновационом наградом Завода за интелектуалну својину Мађарске.
Интервју који је дала за мађарски „Hét Nap“ преносимо у целости.
Каква сећања носиш из родног села и Војводине?
Имам веома лепе успомене. Никада нисам планирала да напустим Војводину, зато сам и наставила школовање у Суботици и Новом Саду. Међутим, указала се прилика којој нисам могла да одолим.
Шта те је усмерило ка науци?
Радозналост. Волела сам хемију и хтела сам да пробам. У средњој школи сам победила на Такмичењу из органске хемијске технологије, што ми је омогућило упис на факултет без пријемног испита.
Како си се снашла на студијама на српском језику?
Било је тешко. Прву годину сам провела уз речник, преводећи сваку реч. Али успела сам. Уз стипендију Мађарског националног савета знала сам да морам савладати језик ако желим да останем у Војводини.
Колико ти је важно да останеш повезана с родним крајем?
Веома. После факултета сам годину дана радила као професор хемије у Апатину. Предавала сам на српском језику, и то за 250 ученика, што је био велики изазов, посебно јер су међу њима били и матуранти.
Шта би поручила младима из Војводине који сањају о науци?
Никада не одустајте. Све је ствар труда и уложеног времена. Оно што је најтеже достићи највише вреди.
Како си добила посао у Мађарској?
Радила сам као замена у школи, али кад се колегиница вратила остала сам без посла. Послала сам преко десет пријава у лабораторије, али без одговора. Тада ми је један познаник из Купусине предложио садашње радно место. Управо оно што волим – аналитичка мерења и екологија.
Да ли си одувек желела да радиш у екологији?
Да. Истраживање ми је занимљиво јер увек има нових изазова. Рутински послови постоје, али ме покреће решавање нових проблема.
Која је била твоја улога у награђеном пројекту?
Радим у аналитичкој лабораторији. Мерила сам колико NMP (опасно растварачко средство) бактерија може да разгради, и какви се производи јављају у процесу. Развила сам сопствену методологију мерења и праћења разградње.
Зашто је ваша технологија толико значајна?
NMP се масовно користи у производњи батерија и озбиљно загађује животну средину. Веома је опасан и за људско здравље – може оштетити плод у трудноћи. До сада није постојао ефикасан начин за разградњу. Ми смо изоловали бактерију која разграђује NMP без употребе хемикалија. Ово решење је еколошко, применљиво у индустрији, а могуће је спасити чак и изворишта пијаће воде у случају загађења.
Шта те мотивише у раду?
Нови задаци. Волим кад могу да размишљам, решавам нешто. У нашем тиму нема два иста дана. Радимо мерења за целу компанију. Посао има смисла – штитимо животну средину и доприносимо рециклажи.
Који су ти будући циљеви?
Желим да наставим да радим у овој области, пратим нове технологије и напредујем. Са порастом загађивача, мерења морају бити прецизнија. А поред тога, желим више времена посветити породици и приватном животу.
