Бившим власницима следује 15 одсто вредности непокретности коју потражују а која не може да буде враћана у натуралној реституцији.
Бивши власници, односно њихови наследници којима је имовина одузета после Другог светског рата добиће новчано обештећење у висини од 15 одсто вредности непокретности, која не може да буде враћана у натуралној реституцији. За сада је сигурно – 1.700 наследника, колико тренутно има правоснажна решења – догодине ће добити аконтацију, када ће бити емитоване и прве обвезнице.
То значи да ће за некретнину која вреди милион евра, износ за исплату обештећења применом коефицијента за онога ко је једини наследник бити 150.000 евра. С тим што постоји ограничење да износ никада по старом власнику и по подносиоцу захтева не може да пређе 500.000 евра. Аконтација од 10 одсто, износи 15.000 евра. Остатак износа биће исплаћиван путем обвезница. Оне ће доспевати годишње, а прва исплата је 15. јануара наредне године. Обвезнице се исплаћују у року од 12 година од датума емисије, осим за старије од 70 година, којима се исплаћују у року од пет година, а за старије од 65 рок за исплату биће 10 година.
Уведена је и нова категорија старих власника, крајем прошле године када је измењен закон. Они чије обештећење не прелази износ од 1.000 евра по подносиоцу захтеву, биће једнократно новчано обештећени.
Предуслов за започињање исплате, био је да влада одреди коефицијент за утврђивања висине обештећења, што је недавно и учинила када је донела закључак према коме тај коефицијент износи 0,15 одсто.
Према речима Страхиње Секулића, директора Агенције за реституцију, коефицијент од 0,15 је однос између две милијарде евра колико је предвиђено Законом о враћању одузете имовине и обештећењу и процењене вредности имовине која не може да се врати у натури око 13,6 милијарди евра.
– За решења која буду правоснажна до 30. јуна ове године, аконтација за обештећење биће исплаћена идуће године. Емитовање обвезница почиње 2022. године. Тај принцип ће важити за сваку следећу годину, за решења донета до 30. јуна 2022. новчано обештећење следује 2023 – објашњава Секулић.
Тренутно, како каже, Агенција за реституцију је сачинила 3.200 решења о праву на обештећење. Од тога је 1.700 правоснажно.
– Предстоји нам доношење још око 14.000 решења о враћању одузете имовине. Међу њима је око 2.000 решења оних која се односе на пољопривредно земљиште, а остало ће вероватно бити за обештећење – додаје Секулић.
Миле Антић, председник Мреже за реституцију, наводи да је поступак одређивања коефицијента трајао две године и био је крајње нетранспарентан. Он најављује да ће се бивши власници и наследници жалити на одлуку владе о коефицијенту. Не искључује могућност тужби уколико Министарство финансија одбије жалбе.
– Ако се донесе решење о обештећењу и оно постане правоснажно, бивши власник не добије ништа сем обећања да ће му дати обвезнице, а са друге стране то правоснажно решење представља предуслов да неко други украде пољопривредно, грађевинско и шумско земљиште што је недопустиво. Фонд за реституцију је празан. Он је требало да се пуни од накнаде за конверзију права коришћења у право својине на грађевинском земљишту. Ако је од те накнаде, која постоји у последњих десет година приходовано у целој Србији 10 милиона евра јасно је држава шаком и капом поклања земљиште – каже Антић.
Према његовим речима, постоји довољно државне својине да се бившим власницима врати имовина кроз супституцију, замена за другу врсту непокретности ако не може да им се физички врати оно што им је одузето.
– То је доказано када је службеник из Агенције за реституцију прешао на место директора Управе за пољопривредно земљиште. Кроз реституцију је највише враћено пољопривредног земљишта, али је разоткривано како су разне задруге и удружења злоупотребљавале државно пољопривредно земљиште. Упркос томе што је пуно државног земљишта враћено, пронађено је додатних 50.000 хектара – објашњава Антић и додаје да како је уређена евиденција пољопривредног земљишта тако може да се уреди и остала државна имовина.
