Видан Јеротијевић, млади Апатинац који похађа Средњу техничку школу у Сомбору, иако тек шеснаестогодишњак, иза себе има много тога што је већ урадио и постигао у свету спорта, новинарства и што је најбитније, као велики хуманитарац.
Видан је као одличан ђак завршио основну школу у Апатину, а потом је школовање наставио у Сомбору, где похађа смер Техничар друмског саобраћаја и током радне недеље је смештен у Дому ученика, како не би морао да путује сваког дана тридесетак километара. Oвaj свестрани младић тренутно игра фудбал за ФК “Раванград 2018”, па је због тога одлучио да упише средњу школу у Сомбору, како би лакше ускладио тренинге и обавезе у школи. Спорт је сасатавни део његовог живота од малих ногу и како каже, прати све када је у питању ова област, а од малих ногу тренира фудбал.
-Фудбал сам почео да тренирам са четири године у апатинској школи фудбала “Олимпик”, чији оснивачи су Душан и Сретен Кенић. Тамо сам направио своје прве фудбалске кораке и научио доста тога. Био сам капитен своје генерације, а једно време траку сам носио и у годину дана старијој екипи од мене. У млађим категоријама смо постигли изузетне резултате, тако да је то била једна феноменална прича и захвалан сам свим тренерима који су радили са нама у “Олимпику”. Након тога сам прешао у ФК “Раднички 1912” Сомбор, данашњи “Раванград 2018” где тренутно играм за кадете. Морам да кажем да сам у овом клубу до сада имао и три наступа у првом тиму, за шта захвалност дугујем тренерима Игору Радусиновићу и Дамиру Вуковићу, који ме је и довео у овај клуб, испричао је Видан.
Поред фудбала који му је опредељење, радо игра баскет и одбојку, а као запажене резултате је бележио и у стоном тенису.
-Са екипом Дома ученика средњих школа Сомбор сам на “Домијади” у кошарци освојио друго место, а припремајући се за то такмичење смо имали спаринге са вршњацима из Кошаркашког клуба “Џокер” Сомбор. Све је то одлично организовао наш васпитач Јован Узелац, од којег сам научио многе кошаркашке тајне. Успех је много већи када се узме у обзир да је од нас десет у екипи, било само два момка који су кошаркаши, док се ссви остали баве фудбалом или неким другим спортом. Резултат који смо постигли је доказ да је упорност врлина и да се радом све може постићи. Стони тенис такође редовно волим да играм и био сам други на турниру у Средњој техничкој школи у Сомбору, па сам на “Домијaди” требао да наступам и у овом спорту, али сам стицајем околности завршио у кошарци. Ко ме познаје зна да волим да гледам многе спортове, а у кошарци и фудбалу пре свега београдски “Партизан” за који навијам. Много пратим и Омладински рукометни клуб “Апатин”, тако да готово не може проћи утакмица “Грација” у Апатину а да ја нисам у хали, напомиње овај шеснаестогодишњак.
Видан је последњи велики спортски успех постигао летос, када је био је члан фудбалске екипе која је као најбоља у Србији, представљала нашу земљу на међународном такмичењу “Спортских игара младих” у Сплиту.
-Када је почињало такмичење, отац мог пријатеља нам је предложио да направимо екипу. Ја сам водио записнике на том турниру и рекао сам да ћу се прикључити екипи ако прођу даље, јер сам имао обавезе и око великог фудбала. Међутим, тренер из “Раванграда” нам је дозволио да играмо и у Апатину смо убедљиво освојили такмичење, а након тога смо били доминантни и на регионалном у Жабљу, где смо сваку екипу победили са три или више голова разлике. У Бањи “Ждрело” на државном такмичењу смо у финалу на пенале савладали одличну екипу из Крушевца, што нам је била “виза” за међународно такмичење у Сплиту. На највећем аматерском футсал турниру у Европи освојили смо бронзану медаљу, мада је резултат био у другом плану. Тамо смо стекли много нових пријатеља, а дан пред полазак смо имали прилику да одиграмо ревијалну утакмицу са фудбалским легендама. Противници су нам били Немања Видић, Луис Фиго, Дарио Срна и други фудбалски асови, а ту је био и председник ФК “PSG” заједно са другим познатим лицима из света фудбала које смо до тада могли да гледамо само на телевизији, закључио је Јеротијевић.
Одличан наступ на терену али и ван њега током “Спортских игара младих”, овом младом Апатинцу је донео велико признање, јер су организатори одлучили да Видан постане амбасадор ове манифестације.
-Недавно сам добио позив од госпође Далиборке Рајковић Делибаши из организације “Спортских игара младих”, која ми је том приликом рекла да ћу постати стипендиста, односно млади амбасадор ове манифестације што је стварно једно велико признање. Поред постигнутих резултата у такмичењу, ово је доказ и мог доброг рада ван терена. Ова награда је дошла између осталог и због фер-плеја, изјава које сам давао за медије, али и других фактора када су видели чиме се све бавим у животу. Признање које ми је додељено је доказ да радим праву ствар, али и додатна мотивација за даље. Поред мене, амбасадори “Спортских игара младих” су постали још двоје младих из Србије, а компанија “Дунав осигурање” као спонзор манифестације, сваком од нас је обезбедила стипендију од 1.000 евра коју можемо подићи за пет година. Мислим да смо нас троје изабрани, како би млади у нама видели неке узоре, како треба да се понашају и да је изнад спорта и резултата, вежно бити човек. У свакој ситуацији треба показати фер-плеј, хуманост и чинити добро, каже Видан.
Своју велику љубав према спорту, овај младић је преточио у новинарски рад, па успешно ради спортске рубрике за поједине апатинске медије, а покренуо је и свој “Јутјуб” канал на који поставља спортске прилоге.
-Све то је почело у време пандемије “Ковида”, јер је био карантин и имао сам времена па сам одлучио да то претворим у неку праву вредност. Донео сам одлуку да то буде новинарство, јер иначе много волим да комуницирам са људима, посебно са онима из спорта. Већ више од три године је прошло од моје прве објаве на “Јутјубу” и не планирам да станем, али све зависи од тога колико ми дозволе школске обавезе. Што се тиче писања, све је кренуло код нажалост покојног чика Јована Бањца у истом периоду, који ме је питао да ли желим волонтерски да пишем о раду ОРК “Апатин”. Ту понуду сам радо прихватио, а тетка Јелена Косановић ми је у новинарству и она ми је помогла да се снађем. Након “Апа-преса” сам отишао у “025инфо”, а сада пишем колумну на порталу Радио “Апатина” која носи назив “У свету спорта са Виданом”, где сваке среде излази прича о некој особи из спорта са територије Апатина или Сомбора, објаснио је Јеротијевић.
Овог шеснаестогодишњака многи знају по хуманитарном раду. Овдашњој јавности је познат по организовању бројних спортских догађаја у свом Апатину који су били хуманитарног карактера, а прикупљени новац је отишао на лечење његових суграђана. Видан је за Радио “Дунав” говорио шта је све до сада организовао, али и одакле уопште идеја једном тако младом човеку да се толико укључи у хуманитарни рад.
-Први турнир сам организовао са својих четрнаест година, а на то сам се одлучио након што сам учествовао на једном хуманитарном такмичењу у ножном тенису у Сомбору. Када сам се вратио кући и видео објаву организатора да су паре уплаћене, срећа је била речима неописива и запитао сам се: зашто ја не бих могао да организујем тако нешто? Иако сам имао само четрнаест година, изгледало ми је да могу то да урадим, тако да сам уз помоћ мајке организовао свој “првенац” а прикупљена средства су била усмерена на лечење Апатинке, Светлане Мирковић. Наредног лета, односно 2022. године сам поново организовао турнир за Светлану који је трајао два дана, а такмичење се одвијало у ножном тенису и футсалу. Потом, одмах на зиму је уследио најуспелији турнир, када смо за нашег малог суграђанина Данила Балаћа прикупили више од 200.000 динара, што је огроман успех. Летос је на “Плавој ружи” одржано такмичење у одбојци на песку за Данила, а сада следи пети хуманитарни турнир и овог пута ћемо играти футсал. Манифестација ће бити одржана 16. децембра у апатинској спортској хали, а екипе се још увек могу пријавити. Заштитни знак свих поменутих турнира је сјајно дружење, а уз то долазимо и до циља, а то је да помогнемо неком коме је то неопходно. Желим да напоменем да смо сви који на било који начин учествујемо, победници тих турнира, јер је најважније помоћи. Нажалост, данас се све гледа кроз финансије и та лечења морају да се плаћају, јер данас ништа није бесплатно и веома ми је жао због тога, али ми смо ту да помогнемо колико можемо, закључио је Видан.
Овај, може се рећи дечко за пример каже да је за све његове успехе најзаслужнија мајка, додавши да ће се трудити да настави истим темпом.
-За моје успехе највише сам захвалан мајци, која је од првог дана уз мене и посветила ми је читав живот. Усмерила ме је на неке праве вредности и мислим да сам ја огледало њеног васпитања. Све своје успехе посвећујем њој, јер сам од ње добио “чврст корен” и данас могу да се снађем у било којој сфери живота. Потрудићу се да наставим са сви овим чиме сам се бавио до сада, а жеља ми је да у Апатину уведем традицију, да се сваке године одржава бар један хуманитарни турнир. Организација тога захтева много времена, труда и одрицања али мотивација су ми ти људи којима је помоћ потребна. Најбитније је да се чини добро, а све друго је ствар добре организације тако да нема никаквих изговора, јер све се може кад се хоће, поручује за крај увек позитивни Видан Јеротијевић.
