СВАКИ ДРУГИ ВОЗАЧ НУДИ МИТО САОБРАЋАЈЦИМА

APATIN VESTI ZANIMLJIVOSTI

Сваки други возач од 18.118 испитаних, признало је да је у протеклих годину дана направио неки саобраћајни прекршај, без обзира на то да ли га је полиција зауставила због тога или није.

Ово је показала анкета сајта Половни аутомобили, а коју је спровео како би проверио колико се возачи, према сопственом признању, придржавају Закона о безбедности саобраћаја.

“Желели смо да сазнамо колико често возачи праве саобраћајне прекршаје, који су то најчешћи прекршаји које праве, као и да ли је пооштравање појединих казнених одредби у Закону утицало на њихово понашање за воланом. Такође нас је занимало колико често их је заустављала саобраћајна полиција, колика је висина најчешће плаћаних казни, као и да ли су покушавали да избегну плаћање казне за почињени прекршај”, кажу у Половним аутомобилима.

Анкета је показа да је 52 одсто возача у претходних годину дана починило бар један саобраћајни прекршај. Од тога, 26 одсто њих навело је да је било заустављено због почињеног прекршаја.

Прекорачење брзине је прекршај који возачи најчешће праве. Чак 72 одсто испитаника, од оних који су рекли да су направили прекршај, навело је да је возило брже од законом прописане брзине. Такође, истраживање је показало да возачи воле да телефонирају током вожње. Половина је навела да је током вожње користила мобилни телефон.

Остали прекршаји који се најчешће чине су невезивање појаса, непрописно паркирање, вожња технички неисправног, или возила са неадекватним гумама.

Kако наводи сајт Половни аутомобили, податак који забрињава јесте да је 12 одсто испитаника навело како је возилом управљало под дејством алкохола, а 11 одсто да је прошло кроз црвено светло.

Возачи сматрају да казне не дисциплинују

Иако су у протеклом периоду пооштрене неке од казнених одредби Закона о безбедности саобраћаја, као што су казне за прекорачење брзине, вожња под дејством алкохола и невезивање појаса, према резултатима ове анкете, то није умногоме утицало на понашање возача.

Једно од питања у анкети сајта Половни аутомобили било је и “Да ли од пооштравање казни у Закону о безбедности саобраћаја ређе правите саобраћајне прекршаје (без обзира на то да ли сте заустављени од стране саобраћајне полиције)?” Највећи проценат испитаника тврди да вози исто као и пре (око 64 одсто), док је 34 одсто њих изјавило да сада ређе прави прекршаје.

Такође, скоро половина испитаника сматра да оштрије казне не утичу на возаче, односно да због њих возачи не поштују саобраћајне прописе више него раније.

пак, истраживање је показало да су саобраћајне камере делотворне, односно да утичу на понашање возача. Да возе пажљивије тамо где знају да су постављене камере навело је 65 одсто испитаних. Око 31 одсто ређе обраћа пажњу на камере, а око шест одсто не може да процени да ли у тим моментима вози пажљивије.

Трећина испитаника навела је да је у протеклих годину дана једном или више пута платила казну. Просечан износ казне која се плаћа на нашим путевима у последњих годину дана је 5.000 динара и њу је платило око 75 одсто анкетираних који су рекли да су платили неку казну. Међутим, чак 46 одсто тих испитаника навело је да није променило своје понашање у саобраћају након плаћене казне, док је 38 одсто изјавило да након тога вози пажљивије.

Возачи углавном први нуде мито

Kорупција је један од најозбиљнијих проблема са којим се суочава наше друштво, а она је прилично изражена и у саобраћају. Трећина испитаника је навела да су покушали да избегну плаћање казне након што их је зауставила полиција, 12 одсто њих није желело да одговори на ово питање, а 55 одсто је рекло да није покушало то да уради.

Највише је оних који су плаћање казне избегли кроз разговор (причао/ла сам о неком разлогу због којег сам починио/ла прекршај) – 40 одсто, док је њих 28 одсто платило мито. Није занемарљив ни број оних који су се са саобраћајном полицијом договорили да добију мању казну од оне коју је требало да добију (17 одсто).

Више од половине оних који су навели да су платили мито истакло је да су сами директно или индиректно иницирали плаћање мита (53 одсто), а у око 37 одсто случајева сами полицајци су затражили мито.

Најчешћи износ мита који се даје је између 1.000 и 3.000 динара (51 одсто испитаника који су платили мито), затим 1.000 динара (28 одсто). Од 3.000 до 5.000 дало је око 10 одсто испитаника.

Kао најчешћи разлози због којих возачи пристају да плате мито, наведени су: давање мање новца него за казну (72 одсто), избегавање привременог одузимања возачке дозволе (17 одсто), избегавање казнених поена (седам одсто).

Свега два одсто испитаника навело је да је пријавило полицајце којима су платили мито, док је 51 одсто њих изјавило да не желе тиме да се баве, а 23 одсто није пријавило полицајца јер не знају коме би требало да их пријаве.

Након плаћања мита око 51 одсто испитаних осетило је олакшање јер нису били кажњени, њих око 26 одсто је сасвим равнодушно, немоћно се осетило око девет одсто, док је свега око пет одсто гризла савест јер су давањем мита прекршили закон.

Подаци полиције

У првих шест месеци 2019. године на путевима у Србији страдало је око 300 људи, док је према подацима МУП-а саобраћајна полиција написала 680.000 прекршајних казни, од којих близу 200.000 због прекорачења брзине. За само седам дана појачане контроле у августу, полиција је забележила 25.000 прекорачења брзине, написала 2.500 прекршајних налога због некоришћења сигурносног појаса и 400 због непрописне употребе телефона током вожње, а из саобраћаја је искључено 350 возача под дејством алкохола.
Аутор: Половни аутомобили

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *