Данас су почеле 57. Апатинске рибарске вечери које ће трајати до недеље. То је прилика да се наши људи који раде и живе у иностранству врате накратко у свој родни крај, посете родбину и пријатеље и друже уз обиље забаве.
Апатинска главна улица испуњена је штандовима бројних малих привредника, занатлија, уметника, чувара традиционалних заната, али и вашарских мајстора. Свако нуди нешто занимљиво, другачије, ново и нада се доброј заради. Постављено је 100 штандова на којима има све од игле до локомотиве.
Апатинске рибарске вечери својим посетиоцима пружају и оно најбоље, богату понуду рибљих специјалитета, због којих је манифестација и настала, траје и опстаје у добрим и лошим временима.
– Девету годину долазимо у Апатин на Рибарске вечери што потврђује да не можемо да се жалимо на зараду. Како смо скоро целу деценију као излагачи присутни већ имамо своје сталне муштерије. По масовности Апатинске рибасрке вечери спадају међу веће манифестације. Бројка од 57. одржаних Вечери је лепа и да Бог да да се и настави тако, да се дружимо. Од рибљих специјалитета код нас у Ковиљу се више преферира рибља чорба. Паприка је јако битна и за чорбу и за паприкаш. Ми имамо десет врста паприке, међу којима су редовна слатка, такмичарска из које вадимо семе за садњу следеће године, туцана слатка, чили млевени и љути, рекао је Драгомир Суљић и додао да је изазов доћи у место где су Купусина и Бездан познати по доброј паприци, али се не плаше конкуренције. Цена паприке код њих је 120 динара за 100 гр, а ако купац хоће цео џак и више, може се и цењкати.
– Бавим се производњом и продајом одеће од природних материјала као што су лан, памук, свила, оно што се иначе зове спора мода. Моја идеја као дизајнера је да вратим те старе, квалитетне, природне материјале у употребу на неки нов и савремен начин. Оно у чему сам нарочито вешта је и ручни вез који такође сама радим на својим одевним комадима. Идеја ми је да оживим наш ручни вез са простора Балкана на одећи. Долазила сам и раније и на цветне пијаце и Рибарске вечери. Народ је жељан окупљања и провода па се надам лепом одзиву. Трубачи су интересантни у мом крају, па се надам да ће освојити и овај крај. Гурман сам и волим да пробам разне специјалитете, посебно рибље. Како често послом долазим у Војводину могу рећи да је војвођанска кухиња другачија од мог краја и свиђа ми се. Одушевљена сам и тиме што у Војводини имате велике водене површине за разлику од нас, рекла је дизајнерка Снежана Бркић из Крагујевца и додала да је посебно одушевљена Бањом Јунаковић.
НАШИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА
Наших људи има расутих, како се у народу каже, по целом свету, али они који могу планирају да на одмор дођу баш у време Апатинских рибарских вечери, да уживају у програму, рибљим специјалитетима и дружењу са драгим људима. Тако су из Швајцарске у Купусини стигли Августиновићи.
– Родио сам се у Апатину, а већ сам тридесет година у Швајцарској. За све ове године долазили смо овде, али смо први пут на Рибарским вечерима. Са мном је и брат Никола и веома нам се свиђа ово што видимо. Уживање је бити на манифестацији, каже Бењаним Августиновић. Браћа нису љубитељи рибе, али ће пробати паприкаш јер је Никола изразио жељу да открије зашто је тај специјалитет толико познат и посебан. Кроз смех су рекли да неће пробати љут него редован.
У посети нашем граду је и Младен Иванковић из Новог Сада.
– На годишњем сам одмору, па сам дошао у госте код ујака. Први пут сам на Апатинским рибарским вечерима, а други пут у Апатину. Нисам још имао прилику пробати чувени апатински паприкаш, али се надам да ћу до краја манифестације то учинити. Свиђа ми се град и свиђа ми се што нема превише људи јер не волим гужве. Нисам још прегледао цео програм, али се радујем наступу Црвене јабуке, каже Младен.
Иван Марковић из Апатина на Рибарске вечери је дошао са супругом Снежаном. Шетају и уживају у ономе што се нуди.
– Свиђа ми се распоред и програм, посебно вечерас када долазе трубачи, али и наступ Хариса Џиновића чији концерт би било штета пропустити. Гостима препоручујем да уживају у рибљим специјалитетима које иначе обожававам, рекао је Иван Марковић.
Прави познаваоци и уживаоци у рибљем паприкашу највише воле оно на шта су навикли, али поштују туђе укусе и радо пробају нешто ново. Тако породица Мартинковић из Бачког Брега три године заредом долази на Апатинске рибарске вечери, бира шта им се свиђа од програма и почасти се порцијом паприкаша.
– Вечерас смо дошли због трубача који нам се у програму највише допадају. Овде сам са супругом, сином, снајом и кумом. Од рибљих специјалитета обожавамо паприкаш. Нама је омиљени онај мађарски јер се код нас тако спрема. Одавде до Новог Сада се кува другачије и сваки има неки свој шмек. Даље од Новог Сада су чорбе, али људи имају различите укусе па се за сваког нађе нешто, каже Нада Мартинчевић.
Породица Радована Влаховића пре неколико година одселила се из Србије у Шведску. Његов син Лука каже да нема ништа лепше од доласка кући у родни Апатин.
– Овде сам на школском распусту и срећан сам. Колико год да одеш далеко увек ћеш се осећати најбоље тамо одакле си. Апатинске рибарске вечери не смеју да се пропусте. Много ми недостаје Апатин. Колико год да се навикнеш на Шведску увек је лепше тамо одакле си. Недостаје ми сунце. Тамо горе је хладно. Увек с нестрпењем чекам да се вратимо овде, рекао је Лука. Он ће у суботу у 21 час учествовати на бини са оцем Радованом, нашом популарном певачицом Зораном Павић, Немањом Гузијаном и Балкан соул бендом.
