Српска православна црква и верници обележавају Вазнесење Господње ‒ Спасовдан.
Спасовдан или Вазнесење Господње православна црква прославља четрдесетог дана после Христовог васкрсења и увек пада у четвртак, шесте недеље после Васкрса.
Према предању, празник се пославља у знак сећања на дан када се Исус последњи пут јавио ученицима, заповедио им да иду по свету и проповедају јеванђеље, а затим се, на Маслинској гори, наочиглед свих узнео на небо, чиме је завршио своје дело спасења.
Христови ученици су потом преносили веру светом и тиме људе спасавали у вери, одакле и назив празника.
Душанов законик усвојен је на Спасовдан 1349. године, на исти празник је и допуњен пет година касније.
Спасовдан је поштовани у предхришћанском времену, а традиционално је изузетно цењен и поштован у доба цара Душана. Сматра се да није случајно што је чувени Душанов законик обнародован 1349. на Спасовдан, а на исти празник и допуњен 1354. године.
Према народном предању, тог дана се спасио Бог од рђавих људи и отишао – вазнео се – на небо, а остала је и прича да је Бог побегао на небо од злих и неваљалих људи. Ово је веома срећан дан, када све ваља започињати.
Од давнина је Спасовдан, као дубоко укорењена светковина у народу, пролећни празник сточара и земљорадника. Сматра се веома срећним варовним даном када све ваља започињати и зато се зове још Спасовље.
